Matej Zakonjšek, direktor Stalnog sekretarijata Transportne zajednice - Srbija dobija stratešku ulogu ključne veze između severa i juga Evrope

Kao deo Transevropske transportne mreže, Srbija dobija stratešku ulogu ključne veze između severa i juga Evrope, poručuje u razgovoru za eKapiju Matej Zakonjšek, direktor Stalnog sekretarijata Transportne zajednice koji je otvoren 2019. godine u Beogradu.

Prema njegovim rečima, ključno dostignuće rada Transportne zajednice je unapređena regionalna saradnja u oblasti transporta. Radi se na daljem smanjenju problema čekanja na granicama, a kako kaže Zakonjšek, svi glavni granični prelazi između Srbije i svih njenih suseda u EU – Hrvatske, Mađarske, Rumunije i Bugarske, nalaze se na listi prioriteta.

On primećuje da u Srbiji postoje značajna poboljšanja, a jedan od ključnih pomaka je izgradnja železničke deonice Novi Sad-Subotica. Međutim, dodaje, vidljiv je nedostatak terminala na Zapadnom Balkanu, što će delimično biti popravljeno otvaranjem novog terminala u Batajnici, koji sufinansira EU.

Navodi i da Srbija preduzima četiri velika infrastrukturna projekta u železnici u okviru Transevropske transportne mreže, sa zajedničkim budžetom od 1,409 mlrd EUR. Ovi projekti podrazumevaju nadogradnju železničke deonice ukupne dužine 269 km.

Ocenjuje da ima još mnogo toga da se uradi u pogledu zakonodavnih reformi jer 70,9% relevantnog zakonodavstva EU tek treba da bude transponovano u celom regionu.

eKapija: Stalni sekretarijat Transportne zajednice Jugoistočne Evrope otvoren je 2019. godine u Beogradu. Šta ste postigli do sada?

- Pre svega, ključno dostignuće rada Transportne zajednice je unapređena regionalna saradnja u oblasti transporta. To je vidljivo širom regiona, partnera sa Zapadnog Balkana i EU.

Transportna zajednica funkcioniše na dva paralelna koloseka. Jedan je pomaganje regionalnim partnerima u transponovanju relevantnog zakonodavstva EU u oblasti transporta, koje predstavlja skoro četvrtinu celokupnog zakonodavstva EU. Drugi je praćenje implementacije infrastrukturnih projekata koji povezuju region iznutra, ali i sa EU, šireći Transevropsku transportnu mrežu (TEN-T). Ova dva paralelna koloseka vode ka integrisanju transportnih tržišta Zapadnog Balkana u EU.

Da bih Vam dao neke konkretne primere, možemo da govorimo o stvaranju Mreže regionalnih menadžera infrastrukture, koja uključuje okupljanje svih menadžera železničke i putne infrastrukture iz celog regiona. Ove dve grupe omogućavaju redovnu komunikaciju među svojim članovima, promovišu jedinstven pristup rešavanju izazova i sarađuju na regionalnim projektima, kao što su oni koji su fokusirani na pružne prelaze ili uspostavljanje Regionalnog centra izvrsnosti za železnice.

Drugi primer je interoperabilnost elektronske naplate putarine između Srbije i Severne Makedonije. Očekuje se da će se ovaj primer proširiti i na druge regionalne partnere poput Albanije i Bosne i Hercegovine. U toku su razgovori sa državama članicama EU poput Hrvatske, Bugarske i Grčke.

Postignut je napredak širom regiona u pogledu zakonodavnih reformi. Međutim, ima još mnogo toga da se uradi – budući da 70,9% relevantnog zakonodavstva EU tek treba da bude transponovano u celom regionu.

I ovde možemo navesti pozitivne primere. Pet od šest regionalnih partnera otvorilo je svoja železnička tržišta u sektoru železnice u poslednjih nekoliko godina, uglavnom zahvaljujući primeni Ugovora o transportnoj zajednici. Srbija trenutno ima deset privatnih železničkih kompanija koje zauzimaju 35% tržišnog učešća.

Što se tiče implementacije inteligentnih transportnih sistema (ITS), svi regionalni partneri su u procesu usvajanja ili su već usvojili strategije. To bi omogućilo harmonizovan pristup ovoj temi, u skladu sa standardima EU. Drugim rečima, interoperabilnost za različite inteligentne transportne sisteme koji će se primeniti širom regiona.

Jedna od najvažnijih stvari je to što je Grupa na visokom nivou EU za bezbednost na putevima odobrila naš predlog da pozovemo Srbiju da se pridruži bazi podataka Zajednice o nezgodama na putevima u Evropi (CARE). Time je Srbija postala prvi regionalni partner na Zapadnom Balkanu kome je odobreno učešće u ekspertskoj grupi Evropske unije CARE za bezbednost saobraćaja. Ovo dostignuće je usledilo nakon detaljne studije izvodljivosti, započete početkom 2021. godine, a koju je pokrenula Transportna zajednica u saradnji sa evropskim partnerima.

Transportna povezanost je takođe okosnica regionalne integracije i ekonomskog rasta. Zbog toga treba takođe pomenuti i Ekonomski i investicioni plan (EIP) Evropske komisije za Zapadni Balkan. Svojim vodećim projektima, EIP ima za cilj da stvori kohezivniju transportnu mrežu unutar Zapadnog Balkana i sa EU. Ovi projekti podržavaju širu inicijativu EU Global Gateway, naglašavajući važnost prekograničnih veza u geopolitičkom pejzažu koji zahteva stabilnost, saradnju i otpornost.

Vodeći projekti su u toku i u različitim su fazama. Ovi projekti su raznovrsni i obuhvataju deminiranje desne obale reke Save, deonice puta Priština-Merdare, železničke interkonekcije Severna Makedonija-Bugarska (deonica Kriva Palanka-granica sa Bugarskom), železničke interkonekcije Srbije-Bugarske (pruga Niš-Dimitrovgrad i Niška obilaznica), radove na Koridoru 10 (pruga Beograd-Niš, deonica Stalać-Đunis), uklanjanje potopljenih nemačkih brodova iz Drugog svetskog rata sa Dunava na koridoru Rajna-Dunav (sektor Prahovo), prugu Beograd-Niš (Paraćin- Deonica Međurovo), radove na Koridoru 5C (deonica Šamac-Doboj-Rječica), interkonekciju Železnica Crna Gora-Srbija (deonica Bar-Vrbnica), železničku interkonekciju Albanija-Crna Gora (deonica Vore-Hani i Hotit), Plavi magistralni put (obilaznica Tirane), deonicu autoputa Johovac–Vukosavlje, poddeonicu autoputa Medakovo-Ozimice, poddeonicu autoputa Mostar jug-tunel Kvanj, poddeonicu autoputa Tunel Kvanj-Buna, poddeonicu autoputa Ozimice-Poprikuše, deonicu autoputa Mostar sever-Mostar jug, radove na Koridoru 8 (stabilizacija kosina na ekspresnom putu A2, deonica Kriva Palanka–Straćin), i na kraju, Program bezbednog i održivog transporta.

Još jedno značajno dostignuće je uspostavljanje inicijative Green Lanes (Zelenih koridora) sa CEFTA. Inicijativa Green Lanes započela je 2020. godine usred COVID krize i bila je ključna u očuvanju trgovinskih i transportnih tokova na Zapadnom Balkanu. Ona je evoluirala od davanja prioriteta robnim potrepštinama do istinske razmene informacija između carine i drugih graničnih agencija relevantnih za ubrzanje procesa graničnog carinjenja. Bila je i ostala jedna od najuspešnijih regionalnih priča, koja se sada širi na granice regiona i na susedne države članice EU.

Kroz našu Opservatoriju za bezbednost na putevima i Transportnu opservatoriju/Informacioni sistem podataka, stvaramo moćne alate za praćenje različitih segmenata transporta širom regiona.

Opservatorija za bezbednost na putevima Zapadnog Balkana je regionalna platforma za razmenu informacija i strategija, akcionih planova i inicijativa u bezbednosti na putevima i prikupljanje pravovremenih, objektivnih i pouzdanih informacija koje efikasno doprinose smanjenju saobraćajnih nezgoda. Gradi znanje o unapređenju nacionalnih sistema podataka o nezgodama i usklađivanju podataka sa CADAS protokolom. Jedan od glavnih ciljeva platforme je da obezbedi da podaci o bezbednosti na putevima kod šest regionalnih partnera dostignu dovoljan kvalitet i širinu pokrivenosti kako bi se omogućio nesmetan prelazak u bazu podataka CARE EU.

Naša Transportna opservatorija/Informacioni sistem podataka (TODIS) je snažan alat za sve regionalne partnere i transportne kompanije. Podržaće praćenje transportne infrastrukture, merenje usklađenosti sa TEN-T standardima, planiranje investicija i održavanje. Takođe, TODIS ima mogućnost praćenja projekata i transpozicije relevantnog zakonodavstva EU.

Konačno, Transportna zajednica se aktivno angažuje sa Zapadnim Balkanom i evropskim partnerima kako bi prvi transportni koridor Zapadnog Balkana – Zapadni Balkan-Istočni Mediteran – evropski transportni koridor – postao stvarnost. Ovaj koridor povezuje osam zemalja članica EU sa šest zemalja Zapadnog Balkana u jednu mrežu.

eKapija: Kako biste opisali Vaš odnos sa Vladom Srbije? Gde vidite prostor za poboljšanje?

- Naš odnos sa Vladom Srbije je dinamičan i konstruktivan. Kao jedna od ugovornih strana, Srbija je bila veoma aktivna na tehničkim i političkim frontovima, negujući produktivan angažman sa našom organizacijom. Ovaj proaktivan stav se pretočio u opipljiv napredak, takođe u transponovanju relevantnog EU zakonodavstva.

Posvećenost Srbije je evidentna u činjenici da je u potpunosti transponovala 27% relevantnog zakonodavstva EU, a delimično 37%. Međutim, kao i u svakom partnerstvu, uvek postoji prostor za poboljšanje. Iako se priznaju značajna dostignuća koja su postignuta, od suštinske je važnosti da se pozabavimo preostalim zakonima koji tek treba da budu u potpunosti transponovani i sprovedeni.

Kada je reč o usklađenosti TEN-T za Srbiju, situacija se razlikuje za svaki od vidova transporta. Na primer, procenat usklađenosti za širinu koloseka je skoro 100%, procenat usaglašenosti osovine za širinu koloseka je skoro 100%, a opterećenje je 88%. Usklađenost sa Evropskim sistemom za upravljanje železničkim saobraćajem (ERTMS) unapređuje se zahvaljujući uvođenju ovog sistema na deonicu Beograd-Novi Sad, koja je ujedno i jedina linija sa instaliranim ERTMS na celom Zapadnom Balkanu.

Idući dalje, vidim priliku za pojačanu saradnju i koordinaciju kako bi se proces transpozicije dodatno ubrzao. Jačanje mehanizama za tehničku pomoć i inicijative za izgradnju kapaciteta moglo bi da pomogne u racionalizaciji implementacije preostalih zakonodavnih mera.

eKapija: Politika transevropske transportne mreže EU, poznata kao TEN-T politika, predstavlja ključni instrument za povezivanje Evrope, sa ambicioznim ciljevima. Ovi ciljevi uključuju povećanje železničkog teretnog prometa, osiguravanje da vozovi putuju najmanje 160 km/h do 2040. godine i povezivanje velikih aerodroma koji godišnje prevezu više od 12 miliona putnika železničkom linijom na velike udaljenosti. Šta vidite kao glavne prepreke u ostvarivanju ovih ambicioznih ciljeva?

- Postizanje ovih ambicioznih ciljeva nesumnjivo predstavlja izazove koji zahtevaju pažljivo razmatranje i strateški pristup.

Potrebna nam je jasnoća u vezi sa prioritetima - iako je bilo napretka u utvrđivanju prioriteta, održavanje jasnoće prioriteta je i dalje od suštinskog značaja. Osiguranje da su zainteresovane strane usklađene i posvećene ovim prioritetima od ključnog je značaja za efikasnu implementaciju.

Vremenski okviri postavljeni za završetak osnovne mreže (do 2030.), proširene jezgrene mreže (do 2040.) i sveobuhvatne mreže (do 2050. godine) nameću značajan pritisak na implementaciju projekta. Ispunjavanje ovih rokova zahteva efikasno upravljanje projektom, alokaciju resursa i pravovremeno donošenje odluka.

Dalje, harmonizacija standarda, na primer, u različitim železničkim sistemima, imperativ je za postizanje besprekorne povezanosti. Reforme u železničkoj infrastrukturi, kao što su elektrifikacija, implementacija Evropskog sistema za upravljanje železničkim saobraćajem (ERTMS) i poštovanje zajedničkih standarda širine koloseka i osovinskog opterećenja, od suštinske su važnosti za interoperabilnost. Obezbeđivanje usklađenosti sa ovim standardima može biti izazov, posebno za prekogranične projekte gde je usklađivanje sa susedima ključno.

Adekvatna finansijska sredstva su takođe od vitalnog značaja za uspešno izvođenje TEN-T projekata. Usklađivanje prioriteta finansiranja sa projektnim zahtevima i dostupnost dovoljnih finansijskih sredstava su suštinski faktori. Rešavanje nedostataka u finansiranju i istraživanje inovativnih mehanizama finansiranja su od vitalnog značaja za prevazilaženje ove prepreke.

Nedostatak kapaciteta, kako u pogledu infrastrukture, tako i u pogledu ljudskih resursa, predstavlja značajan izazov za implementaciju projekta. Unapređenje infrastrukturnih kapaciteta za prihvatanje povećanog železničkog teretnog i putničkog saobraćaja je od suštinske važnosti. Štaviše, ulaganje u razvoj radne snage i inicijative za izgradnju veština je ključno za ubrzanje realizacije projekta.

Osiguranje konzistentnosti i usklađenosti standarda i propisa sa obe strane granice je od ključnog značaja za prekogranične projekte. Olakšavanje saradnje i koordinacije među različitim partnerima kako bi se otklonile regulatorne razlike i pojednostavili procesi implementacije projekta takođe je važno.

eKapija: Deo TEN-T politike je integracija šest partnera sa Zapadnog Balkana u novouspostavljene evropske transportne koridore. Kakvu korist od toga imaju Srbija i region?

- U decembru 2023. godine postignut je politički dogovor između Evropskog parlamenta i Saveta Evropske unije o reviziji uredbe o Transevropskoj transportnoj mreži. Ovaj sporazum je praćen pozitivnim glasanjem u Evropskom parlamentu krajem aprila, otvarajući put njegovoj operacionalizaciji. Između ostalih izmena, ovaj zakon reguliše integraciju šest partnera sa Zapadnog Balkana u novouspostavljeni transportni koridor Zapadni Balkan-Istočni Mediteran.

Ovim se po prvi put povezuje osam država članica EU sa šest zemalja Zapadnog Balkana u jednu mrežu. Počinje u Austriji, zatim ide od Italije, Slovenije, Hrvatske, Mađarske, čitavog zapadnog Balkana, Bugarske i Grčke, a završava se pomorskom vezom do Kipra. Sve ovo, po prvi put, postaje jedno.

Ovaj jedinstveni koridor biće dodatna šansa za razvoj infrastrukture Zapadnog Balkana. Koordinator jezgra koridora će omogućiti razvoj Koridora zajedno sa Transportnom zajednicom.

Ono što je takođe važno jeste činjenica da će ovo biti jedan Koridor sa istim standardima i istim rokovima za završetak.

Što se tiče koristi, treba govoriti o dugoročnim stabilnim prioritetima kuda će se usmeravati investicije. Kao deo Transevropske transportne mreže, Srbija dobija stratešku ulogu ključne veze između severa i juga Evrope. Ova centralna pozicija privlači investicije i olakšava međunarodnu trgovinu kroz poboljšane drumske, železničke i unutrašnje plovne veze, posebno duž reke Dunav.

Integracija Srbije u evropske transportne koridore obezbeđuje stabilno finansiranje i jasne prioritete za infrastrukturne projekte, povećavajući bezbednost i efikasnost. Ovo vodi snažnijoj ekonomiji, smanjenim troškovima transporta i većoj privlačnosti stranih investicija. Pored toga, promoviše regionalnu saradnju, podstičući ekonomski rast i jače političke veze unutar Zapadnog Balkana i sa EU.

eKapija: Jedan od akutnih problema je veoma dugo čekanje kamiona na granicama. Kako ovo rešiti? Kada možemo očekivati potpuno uspostavljanje zelenih koridora među zemljama Zapadnog Balkana i njegovo širenje na zemlje EU?

- Izgrađena na uspehu postignutom u regionu Zapadnog Balkana, inicijativa se širi na zemlje članice EU od 2022. Do sada su potpisani memorandumi o razumevanju (MoU) za razmenu elektronskih podataka o zajedničkim graničnim prelazima kroz SEED sistem (Sistematska elektronska razmena podataka) između Grčke i Severne Makedonije, Hrvatske i Crne Gore, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, za drumski saobraćaj, kao i između Italije i Albanije i Italije i Crne Gore, za pomorski transport.

Transportna zajednica blisko sarađuje sa CEFTA, Evropskom komisijom i regionalnim partnerima kako bi se smanjila vremena čekanja i povećala sigurnost i efikasnost graničnih prelaza. U tom cilju biće predstavljena mapa puta koja definiše sledeće aktivnosti u vidu kratkoročnih, srednjoročnih i dugoročnih prioriteta i uspostavlja neophodnu koordinacionu strukturu, uključujući i iz susednih država članica EU.

Ideja iza ovoga je da se modernizuju i najprometniji parovi graničnih prelaza (GP) između EU i Zapadnog Balkana, gde su potrebna poboljšanja u infrastrukturi (da bi se povećala propusna moć graničnih prelaza), nove tehnologije i digitalizacija (za ubrzavanje i pojednostavljenje procedura), kao i uspostavljanje koordinisanih kontrola i jačanje kapaciteta graničnih agencija (za poboljšanje učinka i efikasnosti graničnog osoblja). Na primer, svi glavni granični prelazi između Srbije i svih njenih suseda u EU – Hrvatske, Mađarske, Rumunije i Bugarske, nalaze se na listi prioriteta.

Ovo će nesumnjivo dovesti do ubrzanja kretanja robe, poboljšanja upravljanja rizicima, skraćivanja vremena čekanja, poboljšanja poslovnog okruženja, povećanja transparentnosti, smanjenja troškova trgovine i obezbeđivanja bezbednosti i sigurnosti lanaca vrednosti.

Postojeće zelene trake već su smanjile vreme čekanja na graničnim prelazima unutar zapadnog Balkana. Prema podacima CEFTA, 20 godina čekanja ušteđeno je samo u 2023. godini zahvaljujući intra-regionalnim zelenim trakama. Smanjenje vremena čekanja na granicama za tri sata bilo bi slično snižavanju tarifa za oko 2% u svim ekonomijama. Konačni cilj proširenja zelenih traka do EU i modernizacije graničnih prelaza je da se podstakne trgovina i region učini privlačnijim za investitore.

Paralelno, Srbija radi na uspostavljanju jedinstvene i zajedničke kontrole na svojim zajedničkim graničnim prelazima sa ostalim susedima Zapadnog Balkana. Na osnovu dobrog primera na GP Preševo-Tabanovci sa Severnom Makedonijom, očekuju se slični aranžmani i sa Bosnom i Hercegovinom. Nasuprot tome, na železničkoj mreži očekuje se da će uskoro početi zajednički rad srpskih i crnogorskih vlasti na zajedničkoj železničkoj stanici u Bijelom Polju.

eKapija: Kako biste ocenili stanje u sektoru transporta i logistike u Srbiji, koji su najveći izazovi i gde se kriju mogućnosti?

- Sektor transporta i logistike Srbije ima veliki potencijal zbog svog strateškog položaja kao centralne veze između Evrope, Bliskog istoka i Azije preko Koridora 10. Blizina većih gradova na Zapadnom Balkanu u radijusu od 400-500 km omogućava efikasno povezivanje. Istovremeno, položaj Srbije na Zapadnom Balkanu čini je kritičnom tranzitnom tačkom za međunarodnu trgovinu. Zapadni Balkan nudi najkraću kopnenu rutu od EU do Bliskog istoka i Azije, što mu daje konkurentsku prednost u logistici.

Mogućnosti leže u modernizaciji infrastrukture kako bi se podržale bolje multimodalne veze između puteva, železnica i luka. Da bi iskoristio svoju stratešku lokaciju, region treba da unapredi svoje luke i racionalizuje granične prelaze kako bi smanjio kašnjenja i poboljšao trgovinski tok. Ključni izazovi uključuju potrebu za ažuriranjem infrastrukture i poboljšanjem intermodalne povezanosti. Rešavanje ovih pitanja može pozicionirati region kao glavno transportno čvorište, pokretati ekonomski rast i olakšavati međunarodnu trgovinu.

U Srbiji postoje značajna poboljšanja, poput modernizacije železničke deonice Beograd-Novi Sad-Subotica Koridora 10. Međutim, vidljiv je nedostatak terminala na zapadnom Balkanu. Novi terminal u Batajnici, koji sufinansira EU, uskoro će početi sa radom. Njegovim otvaranjem situacija će se popraviti. Povećaće multimodalni transport i unaprediti saradnju između drumskog, železničkog i unutrašnjeg plovnog saobraćaja.

eKapija: Šta trenutno vidite kao najvažnije projekte u sektoru u Srbiji i regionu?

- Neki od ključnih projekata i investicija u Srbiji i širom regiona su usredsređeni oko Koridora 10, koji povezuje sever i jug, Koridora 5C, koji povezuje sever i jug Bosne i Hercegovine, i Koridora 8, koji povezuje Jadran sa Crnim morem.

Da bismo to ilustrovali, hajde da pričamo o investicijama u železnicu. Srbija preduzima četiri velika infrastrukturna projekta u železnici u okviru Transevropske transportne mreže, sa zajedničkim budžetom od 1,409 mlrd EUR. Ovi projekti podrazumevaju nadogradnju železničke deonice ukupne dužine 269 km.

Jedan od ključnih pomaka je izgradnja železničke deonice Novi Sad-Subotica, koja je započeta u aprilu 2022. godine i ispunjava sve TEN-T standarde. Linija Beograd-Novi Sad je već u potpunosti interoperabilna, sa maksimalnom brzinom od 200 km/h i opremljena Evropskim sistemom upravljanja vozovima (ETCS) nivoa 2.

Srbija je završila i regionalnu železničku prugu između Subotice i Horgoša, na granici sa Mađarskom. Ova elektrifikovana linija dozvoljava maksimalnu radnu brzinu od 120 km/h.

Takođe, uz podršku EU, gradnja na deonici Niš-Dimitrovgrad počela je 2023. godine, nakon završetka tenderskog procesa. Srbija planira da unapredi 108 km pruge na svojoj Osnovnoj mreži kako bi ispunila sve TEN-T zahteve, osim ETCS-a i Globalnog sistema mobilnih komunikacija – železnica (GSM-R). Ovaj projekat ima budžet od 426 mil EUR, finansiran iz granta Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF), zajma Evropske investicione banke (EIB) i budžeta Vlade Srbije.

Srbija je 2023. godine obezbedila sredstva za tri dodatna projekta. Jedan je izgradnja jedinstvenog operativnog centra za upravljanje železničkim saobraćajem širom nacionalne železničke mreže. Drugim se završava faza 2 izgradnje Glavne železničke stanice. Na kraju, izgradnja tunela broj 4 na deonici Stalać-Đunis u okviru šireg projekta Beograd-Niš. Konačno, u februaru 2022. Srbija je potpisala sporazum o bespovratnoj pomoći sa Evropskom komisijom za podršku značajnom infrastrukturnom projektu koji povezuje Beograd i Niš. Vrednost granta je oko 600 mil EUR, a ukupna investicija za ovaj projekat procenjena je na 2,7 mlrd EUR.

eKapija: Šta biste savetovali srpskim transportnim i logističkim kompanijama kako da ostanu konkurentni u Evropi?

- Prvi korak je puna primena EU standarda. Kada to uspostavimo, transportne i logističke kompanije mogu da rade bez problema u istim uslovima kao u EU, postajući konkurentnije na odgovarajućim tržištima. Pored toga, standardi EU mogu doneti više prostora za inovacije i primenu savremenih tehnologija, što takođe gura ka povećanju konkurentnosti u logističkoj industriji i regionalnoj privredi.

Davanje prioriteta investicijama u moderne kamione, železničku infrastrukturu i unutrašnje plovne puteve može doneti značajne koristi. Prelazak na zelenije vidove transporta smanjuje emisiju ugljenika i povećava pouzdanost, ekonomičnost i pristupačnost. Prihvatanje multimodalnosti, koja besprekorno integriše različite vidove transporta, biće ključno u optimizaciji logistike lanca snabdevanja i prevazilaženju izazova povezanih sa tradicionalnim jednomodalnim transportom.

eKapija: Transportna zajednica je među organizatorima Zelenog samita mobilnosti u Sarajevu, 6. i 7. juna 2024. Da li je region spreman za zeleni transport i logistiku, posebno imajući u vidu činjenicu da sektor transporta ima veliki doprinos emisiji gasova staklene bašte?

- Zadovoljstvo nam je što zajedno sa nemačkom saveznom vladom i njihovom razvojnom agencijom GIZ radimo na organizaciji samita zelene mobilnosti čiji će Bosna i Hercegovina biti domaćin. Samit će se usredsrediti na to kako da obezbedimo ekološki transport.

Saobraćajni i energetski sektori su među najvećim zagađivačima u EU i na Zapadnom Balkanu. Imajući ovo na umu, znamo da transport treba da uradi svoj deo u zaštiti životne sredine, smanjenju emisije CO2 i, uopšte, doprinese zelenijoj budućnosti.

Tokom samita, istražićemo teme kao što su urbana mobilnost, elektrifikacija transporta, biciklistička infrastruktura i mnoge druge, odražavajući evropske napore u tom pogledu – promovisanje održivijih i zdravijih načina transporta. Na kraju, takođe ćemo istražiti šta treba da uradimo da pripremimo našu infrastrukturu – naše puteve i pruge – za otpornost na klimatske promene. Sada, kada gradimo novu infrastrukturu i modernizujemo postojeću, treba da se pobrinemo da ona bude otporna na klimatske promene.

Region je spreman za zeleni transport i logistiku, a mi, kao Transportna zajednica, ostajemo odlučni da radimo sa vlastima na postizanju ovog cilja.

M. Dedić