Za koga bi Turski tok mogao biti spas ako Ukrajina zabrani tranzit ruskog gasa

Tranzitna ruta kroz Ukrajinu i evropski krak Turskog toka sada su jedine dve preostale cevi kojima gas dospeva u centralnu i zapadnu Evropu. Male su, međutim, šanse da bude obnovljen sporazum Moskve i Kijeva koji ističe krajem decembra, što bi značilo da će potrošačima ostati samo jedna trasa, čiji kapaciteti od oko 15 milijardi kubika ne mogu da zadovolje potrebe evropskih zemalja.

Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto je izjavio da gasovod Turski tok može da pomogne evropskim zemljama u snabdevanju energentima ukoliko Ukrajina odbije da produži tranzit gasa iz Rusije. On je na Međunarodnom gasnom forumu u Sankt Peterburgu (SPIGF), podsetio da je pre nekoliko godina izgrađena ta alternativna ruta, koja prenosi gas od Rusije do Turske, preko Srbije sve do Mađarske.

Trenutni ugovor o tranzitu između ukrajinske državne energetske kompanije Naftogas i ruske kompanije Gasprom dogovoren je krajem 2019. godine, kada je evropska energetska gasna mapa izgledala potpuno drugačije. U međuvremenu su evropske zemlje pokušale da smanje zavisnost od ruskog gasa, ali Austrija i Slovačka su trenutno najvažniji kupci. Gubitak ukrajinske rute mogao bi da izazove nestabilnost na evropskim tržištima.

Gasovod Turski tok čine dva podmorska cevovoda dužine 930 kilometara, koji se protežu od Rusije do Turske preko Crnog mora, i dva zasebna kopnena kraka, od kojih je prvi dugačak 142 kilometra, a drugi 70 kilometara.

Ukupan kapacitet gasovoda je 31,5 milijardi kubnih metara gasa. Prvi krak, kapaciteta 15,75 milijardi kubika, namenjen je za snabdevanje kupaca u Turskoj, a drugi, s kapacitetom od još 15,75 milijardi metara kubnih, Balkanski tok transportuje ruski gas dalje preko Bugarske za Evropu.

U Mađarsku je 2022. godine isporučeno 4,8 milijardi kubnih metara gasa Turskim tokom i njegovim produžetkom kroz Bugarsku i Srbiju. Kako je naveo Sijarto, ova količina je porasla na 5,6 milijardi kubnih metara u 2023. godini.

Predsednik Skupštine Udruženja za gas u Srbiji Vojislav Vuletić kaže da Mađarska može deo svojih potreba da zadovolji iz Balkanskog toka, ali da Evropa ne može da dobije neke značajne količine gasa iz ovog pravca.

- Kapacitet Balkanskog toka ima oko 15 milijardi kubnih metara. Bugari uzmu nešto malo, mi uzmemo oko dve milijarde, a Mađarska je mnogo veći potrošač gasa od nas i ona je glavnicu dobijala preko Ukrajine. Ako se prekine taj dotok gasa, mislim da Evropa neće moći nešto mnogo da dobije iz Balkanskog toka, jer Bugarska, Srbija i Mađarska već dobijaju znatnu količinu, a kapacitet gasovoda je ograničen. Moći će nekoliko milijardi, možda dve ili tri. To bi možda značilo malo za Slovačku i Austriju, ali inače za Evropu teško da bi ta količina mogla da bude zadovoljavajuća - kaže Vojislav Vuletić, predsednik Skupštine Udruženja za gas u Srbiji.

On ukazuje da je Evropa veliki potrošač, a da je Balkanski tok ipak ograničenog kapaciteta da bi nešto značajno moglo da se pošalje u zemlje EU.

- Mađarska bi mogla određenu količinu da kompenzuje, ali pitanje je da li bi mogla da potpuno zadovolji potrebe svog tržišta. To zavisi i od infrastrukture njihovog gasovodnog sistema i toga koliko je kompatibilan sa onim koji dolazi iz pravca Ukrajine. Postoji ta glavna cev iz pravca Srbije, ali je pitanje da li se gas iz nje može sprovesti ka potrošačima koji sada gas dobijaju iz pravca Ukrajine, jer ono što dolazi iz te zemlje nije povezano sa Balkanskim tokom, tako da je to malo komplikovano", smatra Vuletić.

On objašnjava da je tranzitna taksa na hiljadu kubika na 100 kilometara tri dinara i njena visina zavisi od količine gasa koji pređe preko naše teritorije, odnosno kroz gasovod koji je kroz Srbiju dug oko 400 kilometara.

- Cena tranzita zavisi od toga koliko gasa godišnje povuku - kaže Vuletić.

Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković kaže da su države koje su na trasi Turskog toka bezbedne i da mogu sigurno još neke dodatne količine da dobiju.

- Turski tok ne može da bude alternativa. Potrošnja gasa u Evropi je na nivou od minimum 350 milijardi kubika iz uvoza, dok oko 200 milijardi obezbede iz domaće proizvodnje. Potrebe za gasom u Evropi rastu na nivou od oko četiri odsto na svakih pet godina, jer presušuju nalazišta u Severnom moru, a LNG-a osim što je skuplji, nema dovoljno. Cela flota tankera koji postoje na svetu ne može da nadomesti ruski gas, a svakako neće svi tankeri da snabdevaju samo Evropu. To što je Austrija najavila da će odustati od ruskog gasa do 2027. godine se graniči sa naučnom fantastikom. Može da se kaže da Evropa želi potpuno da odustane od gasa, ali da ruski zameni iz nekog drugog izvora, to nije opcija - smatra Zdravković.

Blumberg je objavio da zvaničnici Evropske unije pokušavaju da ispregovaraju nastavak korišćenja ukrajinske infrastrukture za tranzit prirodnog gasa i da bi EU radije da kupuje gas od Azerbejdžana umesto od Rusije, a da ga uvozi preko infrastrukture Ukrajine. Tranzit je važan i Ukrajini i Evropi, jer bi u slučaju potpunog prekida snabdevanja, Kijev ostao bez prihoda od tranzitne takse, koji je 2021. iznosio milijardu dolara. Zato pokušava da obezbedi zamenu, odnosno da se nametne kao tranzitna ruta za gas iz Azerbejdžana.

Međutim, kako navodi Blumberg, gasovod Azerbejdžana do EU je već u punom kapacitetu, a mogući sporazum bi zato mogao izgledati kao zamena, sa Rusijom koja obezbeđuje "azerbejdžanski" gas EU, dok Azerbejdžan šalje "ruski" gas negde drugde, omogućavajući bloku da održi privid "trgovinskog embarga protiv Moskve".