Gasno čvorište u Turskoj sve bliže izgradnji - Kakav je njegov značaj za Srbiju

Projekat izgradnje gasnog čvorišta u Turskoj postaje sve bliži realizaciji. Gasprom je turskoj državnoj kompaniji Botas, koja se bavi transportom energenata, predao mapu puta za stvaranje gasnog čvorišta u Trakijskom regionu, u evropskom delu Turske, nedaleko od prihvatne tačke postojećeg Turskog toka.

Ruski predsednik Vladimir Putin je u ponedeljak, posle razgovora sa turskim liderom Redžepom Tajipom Erdoganom u Sočiju rekao da je na dnevnom redu formiranje zajedničke radne grupe, koordinacija pravnog okvira za rad čvorišta, kao i utvrđivanje šeme trgovine i prenosa kupljenog gasa.

Kako su istakli lideri dve zemlje, novo čvorište je potrebno za preusmeravanje izvoza ruskog gasa, koji se ranije sprovodio Severnim tokom.

Putin je prvi put predložio stvaranje novog gasnog čvorišta u Turskoj u oktobru 2022. godine, nakon što je Severni tok 1, koji je snabdevao Nemačku i druge zemlje Evropske unije gasom, dignut u vazduh u Baltičkom moru, dok Severni tok 2, nije ni pušten u rad.

Tada je ruski predsednik objasnio da bi ovaj projekat omogućio preorijentaciju tranzita preko Crnog mora. Pre Specijalne vojne operacije i zapadnih sankcija Rusija je pokrivala oko 40% uvoza gasa u Evropsku uniju. Prošle godine taj uvoz je pao na 8,4% pošto je Gasprom okončao izvozne poslove sa mnogim kupcima iz EU.

Kako je ranije objavljeno, Turska želi da postane najveće gasno čvorište za snabdevanje Evrope, a u planu ima izgradnju tri kraka od kojih bi jedan gasovod išao i do Srbije. Naša zemlja inače, prosečno godišnje troši oko tri milijarde kubika gasa.

Vojislav Vuletić iz Udruženja za gas kaže za RT Balkan da se ovim projektom praktično u igru vraća Južni tok, čija je izgradnja obustavljena 2014. zbog pritiska Brisela i Vašingtona i napominje da je odustajanje od tog projekta nanelo štetu i našoj zemlji, ali da je ovo prilika da se stvari poprave.

Srbija je trebalo da bude čvorište za snabdevanje regiona. Krajem 2012, procenjivalo se da će naša zemlja posle njegove izgradnje imati prihod od tranzitnih taksi od oko pola milijarde evra. Sofija je pod pritiskom SAD i EU odustala, a projekat je 2014. obustavljen. Zamenio ga je Turski tok koji ima dva gasovoda po 15,75 milijardi kubika. Jedan je namenjen za snabdevanje Turske, a drugi – Balkanski tok, za jugoistočnu Evropu, kojom gas stiže i do Srbije.

- Srbija je imala aranžman vezan za Južni tok i trebalo je da se kroz njega obezbedi 65 milijardi kubika gasa, koji bi išao preko naše teritorije. Mi trošimo daleko manje, ali za nas bi bile značajne te količine, jer bismo od tranzitnih taksi mogli da zaradimo. Bugari su na nagovor Amerikanaca 'minirali' ideju o Južnom toku. Trebalo je da se nađe drugi način da se izvede taj projekat i uspeli smo preko takozvanog Turskog toka, odnosno Balkanskog toka. Sa realizacijom gasnog čvorišta u Turskoj Srbija bi dobila šansu da ipak bude tranzitna zemlja sa transport gasa ka Mađarskoj, Austriji i drugim članicama EU - smatra Vuletić.

On napominje da se ukidanjem Severnog toka otvara prostor da se gradi ne samo čvorište u Turskoj, nego i tranzit preko Bugarske, do Srbije za Zapadnu Evropu.

- To je vrlo dobra ideja i biće korisna i za Jugoistočnu i za Centralnu Evropu, ali i za Srbiju, jer ćemo imati dobre tranzitne takse. Činjenica je, međutim, da je za realizaciju ovakvog projekta potrebno vreme, ali i sredstva za izgradnju gasovoda preko naše teritorije. Kao dugoročni plan je to izvanredna ideja. To nisu jednostavni poslovi. Od ugovora da se gradi, pa do realizacije nekada treba i deset godina, ali u ovoj situaciji to će biti znatno brže, jer već postoji trasa i samo bi se projekti radili paralelno uz postojeći gasovod. Prvoj cevi je uvek najteže, ali s obzirom da deo infrastrukture već postoji to bi olakšalo postupak izgradnje - navodi Vojislav Vuletić.

Kako su ranije objavili turski mediji, naučnici sa njihovog univerziteta već su razvili projekat koji predviđa izgradnju gasovoda za distribuiranje prirodnog gasa u Evropu preko Trakije. Severnim, južnim i centralnim krakom bi, kako se planira, bio omogućen transport do 75 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Turski list Jeni Safak je u oktobru prošle godine objavio da su se tom temom bavili i naučnici Fakulteta inženjerskih nauka Univerziteta Gumušane.

Prema rečima šefa Katedre za geofizičko inženjerstvo Nafiza Madena, projekat gasovoda je zasnovan na naučnom istraživanju. Maden je rekao da je planirano da severni krak ide u Rumuniju, Mađarsku i potom u Nemačku, južni u Italiju, a srednji u Srbiju i druge zemlje preko Bugarske, Albanije i Severne Makedonije.

Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković smatra da je gasno čvorište u Turskoj značajno za Rusiju, jer bi u ovom trenutku obezbedilo novi i sigurniji izvozni pravac, ali ne veruje da će Srbija imati mnogo koristi od ovog projekta.

- Videćemo još u narednom periodu kako će se odvijati situacija i sa ratom u Ukrajini i sa energetskom krizom, ali ako se to brzo završi, pretpostavljam da će se Nemačka potruditi da ipak ponovo oživi Severni tok 1 i 2. Najviše se ovde žuri Turcima, da ovaj projekat zaživi, a za Ruse bi najisplativiji bio novi dogovor sa Nemcima, što se može očekivati tek po okončanju sukoba - smatra Zdravković.

Stručnjak za energetiku u Maršal fondu Kadri Taštan je za Politiko rekao da je pretvaranje Turske u gasno čvorište već dugo bio san za Erdogana i dodao da se čini da Ankara misli da, pošto su Evropljani prestali da direktno kupuju ruski gas, postoji interesantna prilika da se ponaša kao posrednik. Prema njegovim rečima, izgledi za reeksport moskovskih fosilnih goriva su još privlačniji s obzirom na "tešku ekonomsku situaciju u Turskoj".

Jurij Šafranik, bivši ruski ministar energetike i šef Unije proizvođača nafte i gasa, rekao je za Politiko da će EU verovatno nastaviti da kupuje gas preko trećih strana i da će evropske zemlje nastaviti da uvoze ruski gas. On je rekao i da će izgradnja gasnog čvorišta imati pozitivan efekat i za Rusiju i za evropske zemlje.