Plaža Kosta Kali - u velikom delu plaže suncobrani skoro pa nepotrebni (Foto: Danijela Stanimirović-Gavrilov) Destinacija koju ćemo vam ovom prilikom predstaviti sasvim sigurno nije čest izbor naših turista, uglavnom zbog daljine, ali oni koji jednom odu dugo je pamte i uvek nekako nađu način da joj se iznova vraćaju. Kada bi neko sada pitao šta to ima na tom Pelionu, pa da se zbog toga prevali prvo 800 km autoputem, a onda još 60-ak km manjim lokalnim, a neki idu dalje i uskim, krivudavim planinskim puteljcima, teško bi se jedan ili dva razloga moglo navesti.
Tamo se svakako ne ide samo zbog veoma prijatne klime, niti samo zbog mirnog mora u Pagasteičkom zalivu - lokalci vole da kažu da tamo talasa ima samo kad prođe trajekt za Skijatos. Tamo se ne ide ni samo zbog nesvakidašnje gostoljubivosti, koja se dugo pamti. Ne ide se ni samo zbog drugačije kuhinje, niti samo zbog dobre vode - koja se ovde iz vodovoda i pije. Svakako se ne ide zbog tirkizne boje mora jer toga ovde skoro i da nema, ali ima kristalno čiste morske vode koja jako podseća na Jadran. Nema plaža poput Mermerne na Tasosu, Kukunairesa na Skijatosu, Milosa ili Porto Kacikija na Lefkadi, Lagonisija na Sitoniji i slično. Ovde plaže nisu one zlatno peščane sa razglednica, ali kada zaplivate, da li zbog tog podsećanja na Jadran, nekako ćete se vratiti u detinjstvo, ili osećati kao kod kuće. Čak će vas i nepristupačnost nekih plaža i krupan šljunak na to podsetiti, ali vam, da li zbog nekakve nostalgije, to neće smetati.
Predivna bujna vegetacija Peliona u zaleđu plaža (Foto: Danijela Stanimirović-Gavrilov)
Na Pelion se ne ide ni samo zbog predivne bujne vegetacije Peliona u zaleđu plaža i nesvakidašnje arhitekture vekovnih sela koja se u njoj kriju. A koje nimalo ne liče na one plavo-bele kućice sa Santorinija, Mikonosa i ostalih Kiklada.
Za one koji traže mir, ali i aktivan odmor
Tamo se ne ide ni samo zbog obilja prirodne hladovine i platana na plažama. Niti samo zbog mira koji tamo vlada čak i kada je gužva vikendom - jer nagrnu lokalci iz Volosa. Tamo se svakako ne ide zbog provoda, jer tamo, bar u Kala Neri i Afisosu - koje smo mi izabrali, toga nema. Ovo je kraj više za porodice sa malom decom, penzionere, uostalom sve one koji žele mir, a spremni su da zbog toga pređu malo veću kilometražu. I kada pitate šta je to zbog čega se ovakvi turisti u Pelion vraćaju, odgovor je zbog svega prethodno navedenog, a nekako teško objašnjivog.
Bez talasa u Pagasteičkom zalivu (Foto: Danijela Stanimirović-Gavrilov)
Plaže ispod Peliona su za one koji bi baš da se odmore, koji vole mir, ali ipak vole i aktivni odmor. Pa kad im dosadi brčkanje u kristalno čistom moru, a posle toga požele i akciju, utole je ne u besomučnom šetanju po gradskim šetalištima sa suvenirnicama, buticima i slično, već po strmim kamenim, a viševekovnim stazama ka još starijim građevinama, ili po šumskim puteljcima Peliona. A kad se sa jedne ili druge avanture vrate u svoje konačište, miris domaće grčke kuhinje ih odvede u stoleće staru tavernu, na čijim vratima ih, ruku pod ruku sa ostalim zaposlenima, sačeka Grk širokog osmeha. Koji ih već posle prvog dolaska prepoznaje i diskretno sprovodi ka delu restorana koji su prošli put izabrali.
Ovo je kraj za one koji od odmora očekuju mnogo više od pukog hedonističkog ugođaja na plažama. Koji paralelno sa "osvajanjem" novih skrivenih plaža ili vrhova planine, osvajaju i istoriju i duh ovih krajeva jer jedino tako zapravo mogu da spoznaju i gde su došli. Ovo je za one koji biraju da na deset dana žive kao Grci - da biraju plaže koji oni vole, da jedu ono što oni vole i da obilaze mesta koja oni obilaze.
Letnja rezidencija bogova sa Olimpa
I kad naši turisti "osvoje" Pelion, nekako sebično žele da ga sačuvaju za sebe, da se od njega, ne daj Bože, ne napravi novi Tasos ili Halkidiki. Zato se nemojte iznenaditi ako krenete da istražujete po forumima recenzije o ovom letovalištu, pa natrčite na komentare tipa: "Ko je lud da ide na Pelion?! Vukovi da te pojedu, medvedi. Flora i fauna užas, voda crna, nebo ljubičasto-braon. Jelo ne može da se jede. Sve te lepe fotografije su fotošopirane. Bežite što pre..." I sve to u nastojanju da ovo parče raja i, kako vole da kažu, "letnju rezidenciju bogova sa Olimpa" sačuvaju od pomame turista.
Istina, koliko ljudi, toliko ćudi, pa ćete sigurno čuti i komentare da su to obična sela, da tamo nema ništa, da je mnogo je daleko itd, ali sreća pa Grčka ima blizu 14.000 km obale, te svako može naći ono što mu odgovara. A rekosmo već za kakve turiste je ovaj deo obale.
Mi smo bili van sezone, a u sezoni je ova plaža krcata - Kosta Kali (Foto: Danijela Stanimirović-Gavrilov)
Spremni za turiste i posle nezapamćenih poplava
Kala Nera, ili u prevodu - dobra voda, koju smo mi izabrali za bazu je zaista selo, kao i, istina mnogo lepši, Afisos i često ćete, gledajući zgrade i vile, imati utisak da je ovde vreme stalo. Ali vam sve to nekako nadomešćuje ta prelepa priroda, kristalno čisto more i to što vas domaćini dočekaju kao svoje i iskreno vam se raduju. Pogotovo kad se koji put vratite. Nažalost, prema ovom delu Grčke vremenske prilike nisu bile milostive pa su silne poplave prošle godine razorile mnoge puteve, plaže, planinska sela. Gotovo apokaliptične scene prenosili su prošlog septembra mdiji širom sveta, ali su vredni Grci do ove sezone stvari, ipak, doveli na svoje mesto. Neke plaže sada izgledaju drugačije nego pre, neke su i lepše jer je u njihovo popravljanje mnogo uloženo. Svakako, Pelion nije možda isti, ali je spreman da dočeka svoje turiste. Među kojima naših često i nema.
Prelepi Afisos (Foto: Danijela Stanimirović-Gavrilov)
Mi smo, prilikom našeg boravka na plaži sretali nekoliko porodica iz Vojvodine koji se ovde vraćaju punu deceniju. Mada, bilo je i onih koji su ovde došli u nedostatku bolje ponude agencija, pa su bili prilično zatečeni. Ali su priznali da se autobusom ne bi ponovo zaputili. Ipak, cena smeštaja u hotelu na obali, sa polupansionom, po ceni samog noćenja na Sitoniji, nije nešto što ne mami.
Nego, da predstavimo tu Kala Neru u koju naše agencije počinju sve češće da vode. Reč je o malom ribarskom selu, sa oko pola kilometra dugačkom plažom sa plavom zastavicom. Sasvim sigurno, ovo mesto uopšte nije tipičan izbor srpskog turiste, ali je, po našem mišljenju, odličan izbor za istinski odmor. A i odlična je polazna stanica za upoznavanje Peliona.
Plava zastavica i baza lokalaca iz Volosa - Kala Nera (Foto: Danijela Stanimirović-Gavrilov)
Za one koji su baš avanturisti, ona je polazište i do onih najlepših plaža Peliona - Milopotamos, Agios Ioannis i sl., ali do njih mora da se ide preko vijugavih brdskih puteljaka, a to definitivno nije za svakoga. Pogotovo ne za porodice sa decom ili one koji loše podnose krivine. Kala Nera je, opet, i dovoljno blizu urbanog Volosa, za one kojima u ovdašnjim selima fali urbanog.
Što se tiče same plaže, u vreme kada smo mi bili, ovde nije postojala minimalna narudžbina pića ili hrane u restoranu kako bi se ležaljke dobile gratis, ali u onim malo luksuznijim, zatvorenim plažama nedaleko od Kala Nere najam ležaljki išao je od 10 evra pa nadalje, po osobi. Ova plaža u Kala Neri je idalna za porodice sa malom decom jer je postepen prelazak u dubinu, tako da je idealno za učenje plivanja. A sem vikendom, nema ni gužve.
Kad se malo odmakne od obale, dno baš i ne može tako dobro da se osmotri jer je ispod bogata morska trava - kao na divljoj plaži u Kasiopiju na Krfu, recimo. Ali ako se opremite maskom, u toj travi ćete moći da vidite jata najrazličitijih riba. Nemojte se iznenaditi ako među njima zaluta i neka u obliku sabljarke. Možda će vas i dotaći svojom bodljom, ali to ne treba da vas uplaši. Potpuno je bezopasna, a nekad se nađe i na trpezi ovdašnjih restorana. Reč je o ribi zagrana - na Jadranu je zovu iglica.
Obilje prirodne hladovine
Rekosmo već da je u Kala Neri bogata prirodna hladovina na plaži i obično ćete primetiti kako lokalci hvataju upravo poslednje redove ležaljki, duž zasada eukaliptusa i platana. Za razliku od nas neiskusnih kojima u prvom redu ni suncobran nije bio od pomoći kad sunce upeče. Od ovolikog zelenila, što na obali, što u zaleđu - od šuma Peliona, ovde ni danju nije sparno, a noću će vam zatrebati i neki pokrivač više.
Noću je zbog obilja zelenila potreban i koji pokrivač više (Foto: Danijela Stanimirović-Gavrilov)
Na šetalištu Kala Nere, za razliku od drugih grčkih letovališta, suvenirnice i nisu na svakom koraku. Ima ih par, između nekoliko supermarketa i mesare. Ostalo su picerije, poslastičarnice, klubovi i taverne. U ove dve-tri radnje sa suvenirima prodaju i odevne predmete, razna umetnička dela, a takva im je i cena, tako da ćete se ovde teško nakupovati suvenira za bake, deke, stričeve i strine... Ali zato na Pelionu možete da im kupite planinski čaj. Kažu da je dobar za imunitet, prehladu i influencu. Ne znamo da li je do njega, ali nama je u takvim stanjima prijao.
S obzirom na to da Kala Nera i okolna sela ne obiluju preterano smeštajnim kapacitetima, preporučujemo da ga rezervišete pre dolaska, a to možete učiniti i direktno, obraćajući se vlasnicima vila. Nama, recimo, desetak dana pre polaska vlasnik nije tražio ni depozit, pa je rezervacija išla na reč, što je zaista retkost, ali vam to svakako ne savetujemo. Sada već ima i ponuda autobusom preko naših agencija, a cene su vrlo primamljive, za razliku od prevoza autobusom do tamo. Što ne znači da se ne možete uputiti sopstvenim prevozom.
I nije toliko daleko kao što izgleda
Za one koji smatraju da je ovo predaleko, recimo Volos, od kog je Kala Nera udaljena samo još 18 km, kilometražom je samo 50 km dalji od Neos Marmarasa na Sitoniji, a njega naši turisti često biraju. Pri čemu, do Volosa sve vreme od Beograda vodi oko 800 km autoputa i posle još 20-ak km lokalnog puta ka Kala Neri.
Takođe, ni putarina ne bi trebalo da je izgovor jer posle Nei Porija, gde takođe mnogi naši idu kolima, mi smo dodali desetak evra još za putarinu. To ćete sigurno brzo nadoknaditi jer su na Pelionu cene i u kafićima i u marketima mnogo povoljnije nego u grčkim letovalištima koje naš narod često bira.
Kad se već smestite u Kala Neru, da znate da blizu nje postoji pregršta plaža koje možete posetiti. Čak i u samom Volosu postoji popularna plaža Boemija, ali to je ipak samo gradska plaža. A kad smo već kod Volosa, ako tamo svratite, preporučujemo šetnju dugačkim šetalištem uz obalu - Agio Kostantino, kao i obilazak trga kod Crkve Svetog Nikole, gde je u produžetku i šetalište.
Ako zatreba malo urbanog, tu je i Volos i njegovo čuveno šetalište (Foto: Danijela Stanimirović-Gavrilov)
Pre Kala Nere, iz pravca Volosa, u mestu Agrija takođe postoji plaža sa dosta prirodne hladovine, ali i krupnim kamenjem. I predivnim podvodnim svetom. To je plaža na koju obično dolaze lokalci, penzioneri uglavnom, i gde je zaista neverovatan mir. U vreme naše posete sa razglasa se čula diskretna klasična muzika.
Posle Kala Nere, jedno od mesta koje zavređuje obilazak, jeste Afisos. Ovo je svakako lepše i uređenije selo od Kala Nere, sa predivnim trgom, ali plaža u samoj Kala Neri je lepša od ovdašnjih. Oni koji se smeste u Afisosu obično odlaze do plaže Kalifteri ili, posećenije – Kosta Kali. Ova druga ima obilje prirodne hladovine, pregršt stolova i ležaljki i uređen parking. Ovde je u sezoni, inače, krcato, pa se i za hranu i piće poduže čeka. Kada poželite malo da se odmaknete od Kala Nere i obiđete nešto u pozadini tamošnjih plaža, jedna od stvari koju će vam lokalci preporučiti jeste selo Makrinica. Međutim, ona je bliža onima koji borave u Volosu, ali od Kala Nere ima bar 45 minuta vožnje brdskim puteljicma. Kala Neri je bliže jedno drugo, takođe popularno selo bogate istorije.
Vožnja Malim vozom PelionaReč je o selu Miljes, udaljenom kolima oko 15 minuta vožnje i 8,9 km. Do njega inače vozi i Little train of Pelion, ili Moutzouris vozić sa parnom lokomotivom, poznat po jednom od najužih koloseka na svetu (600 mm). Inače, zbog pomenutih poplava ni ovaj voz nije jedno vreme vozio jer je bujicama bila razorena i njegova trasa, pa su i prugu morali da popravljaju, ali vozić je u maju počeo ponovo da vozi.
Trasa Malog voza Peliona jednim od najužih koloseka na svetu (Foto: Danijela Stanimirović-Gavrilov)
Projekat ove istorijske pruge izradio je još 1892. godine Evaristo de Hiriko, otac poznatog slikara i vajara Đorđa de Hirika, a izgradnja železnice počela je 1894. godine. U rad je puštena 1903. godine i u prvo vreme celokupna trasa je bila dugačka 29 km, a danas je u upotrebi 15 km.
Svakako, predlažem da se pre planiranja ove vožnje raspitate kojim danima u vreme vašeg boravka vozić saobraća, a onda i da kupite kartu na vreme. Mi to nažalost uradili, ali vi možete
pisati grčkim železnicama i proveriti detalje. Nama su jako brzo odgovorili. Voz polazi iz stanice Ano Lehonija i vozi do sela Miljes. Kažu da je vožnja ovim vozićem najbolja prilika da se upoznate sa prirodom Peliona, njegovom bujnom vegetacijom, klisurama, predivnim lučnim mostovima, tunelima i spektakularnim pogledom na Pagasteički zaliv. A i sama vožnja mitskim stazama kentaura već je nesvakidašnje iskustvo. Celokupna vožnja od 15-ak km traje oko sat i po jer vozić ide svega 20 km na sat. U toku vožnje se pravi jedna pauza od 15 minuta u selu Ano Gacea, a povratak iz sela Miljes (dokle ovaj vozić ide) predviđen je za 17 h. Cena karte u jednom pravcu je trenutno 10 evra za odrasle, 6 za decu.
Mi smo vozić, nažalost, videli samo na fotografiji na meniju lokalnog restorana, ali vi kartu rezervišite na vreme (Foto: Danijela Stanimirović-Gavrilov)
Istorijsko selo MiljesKažu da su organizatori ove nezaboravne turističke vožnje uračunali da posetioci nakon dolaska u Miljes stignu i da predahnu u ovom mestu i obiđu atrakcije jednog od najposećenijih sela Peliona. Međutim, sad kad smo mi ove lokacije obišli, moramo da vam napomenemo da vam za taj obilazak Miljesa od železničke stanice do seoskog trga treba dobra kondicija. I udobna obuća. Usput ćete svakako uživati u pogledu na stare kamene kuće. Neke, istina, i nisu tako lep prizor jer ih je načeo zub vremena, a od vlasnika su očito zaboravljene. No, ipak, prizor je vredan svakog napora. Uostalom, pogledajte fotografije stazica duž ove trase.
Za staze Miljesa potrebna i kondicija i udobna obuća (Foto: Danijela Stanimirović-Gavrilov)
Kažu i da je poseban doživljaj kada putnici zajedno sa mašinovođom učestvuju u okretanju lokomotive na okretnici u Miljesu, a kako sve to izgleda, možete pogledati
na ovoj stranici.
Inače, negde ćete pročitati i kako se baš tu, nedaleko od stanice u mestu Miljes, desilo venčanje između Peleja i Tetide, roditelja čuvenog Ahila - u Hironovoj pećini. Kao što vidite, ovde se istorija i magija prepliću, i to će vaš boravak na Pelionu sigurno učiniti još magičnijim.
Pre nego što tamo krenete, da znate da je put do sela Miljes zaista dobar, ali prepun krivina. Iako je put kratak, onima koji ovakve deonice lošije podnose predlažemo da ipak popiju lek protiv mučnine. Kad dođete u centar sela, nemojte odmah da stajete, nego produžite još malo uzbrdo, koliko da osmotrite potencijalne taverne za kasniji ručak. Kao i hotele starog grčkog stila gradnje, ali i te kako modernizovane, koji su sigurno dobar izbor za one koji vole još svežije noći, a dnevnu uživanciju na plaži.
Kratak, ali pun krivina put od Kala Nere do Miljesa (Foto: Danijela Stanimirović-Gavrilov) Posle toga se vratite do seoskog trga, jer tu možete i da predahnete posle vožnje i uživate u zaista predivnom pogledu na Pagasteički zaliv, ali i da upoznate najznačajniju građevinu ovog sela, po kojoj se za ovo selo čulo daleko van granica Grčke.
Najneobičnija crkva u GrčkojA to je Crkva svetih arhanđela (Church of Taxiarches). Najneobičnija crkva u Grčkoj, tako kažu, podignuta je 1741. godine bez zvonika kako u vreme okupacije ne bi izazivala Turke. Posle je, zbog potpuno neupadljivog i netipičnog oblika za jednu crkvu (kupolasta građevina sa samo jednim urezanim krstom i malenim freskama arhanđela bliže krovu) promakla i Nemcima 1943. godine u njihovom pohodu na ovo selo. Prema zvaničnom izveštaju, kako smo našli, 4. oktobra te godine nemački vojnici su popalili celo selo i ubili 25 meštana, a nekoliko njih je umrlo u plamenu. I to, kako pročitasmo, zbog toga što su pripadnici grčkog otpora u septembru ubili jednog nemačkog oficira i jednog vojnika.
Crkva svetih arhanđela, podignuta bez zvonika kako bi bila neuočljiva Turcima (Foto: Danijela Stanimirović-Gavrilov) Crkva, tako neprimetna i udaljena od kasnije dozidanog zvonika, promakla je u prvi mah i nama - ukopana u teren i nimalo nalik pravoslavnim hramovima na koje smo navikli. Svojom jednostavnom spoljašnjošću nimalo nije ukazivala na bogatstvo i raskoš koje u sebi krije. Mi nažalost nismo mogli da vidimo njenu unutrašnjost jer su njena vrata već od 12:30h bila zatvorena, ali smo kasnije videli fotografije veličanstvene umetnosti na zidovima ove, kažu, najčudnije crkve u Grčkoj. Pored
izuzetnih fresaka sa motivima iz Biblije pažnju privlači i raskošno izrezbaren ikonostas crkve. U opisu na koji smo naišli stoji da se u toj sasvim jednostavnoj spoljašnjosti krije dvanaest kupola, a ono po čemu je ovaj hram poznat jeste odlična akustika, zbog 48 prevrnutih tegli na krovu.
Pored ove crkve, u Miljesu se može posetiti i bogata biblioteka, koja svedoči o postojanju. Miljeve škole, važnog intelektualnog centra tog vremena i centra oslobodilačke borbe. U ovom selu, baš na trgu ispred crkve, poznati sveštenik Antimos Gazis objavio je u maju 1821. godine revoluciju protiv Turaka. U centru sela možete posetii i Muzej folklora. Na našu žalost, i on je bio zatvoren tokom našeg boravka. Radi samo nekoliko dana nedeljno.
Ceo Miljes je, inače, izgrađen u obliku amfiteatra. Iznad centralnog trga, okruženog zelenilom uzdižu se uglavnom očuvane ili obnovljene stare kuće, stila gradnje tipičnog za Pelion. A pored obilja kamenih stepenica i staza koje do tih kuća vode, kao i vekovnih platana, tamo ćete često naići na fontane sa hladnom izvorskom vodom. Ova informacija i te kako znači onima koji od železničke stanice Malog voza krenu ka trgu i obrnuto. Ako se spustite do železničke stanice Miljes ili do nje dođete vozom, da znate da vas tamo čeka prava zelena raskoš.
Železnička stanica Miljes - gde putnici zajedno sa mašinovođom učestvuju u okretanju lokomotive na okretnici (Foto: Danijela Stanimirović-Gavrilov)
Pogled na more usred amazonski bogate šume, kroz koju se, prema Ano Lehoniju, probija čuvena uska železnica, a iza leđa jedan od vodopada, prizor je zaista nesvakidašnji za Grčku na koju smo navikli. Taj prizor fotografije teško mogu dočarati, pa ako već dođete do Peliona, ovo nikako nemojte propustiti.
A kada ovaj kraj zavolite, sigurno ćete poželeti da obiđete i Makrinicu i da brdskim putevima krenete ka popularnoj Agios Joanis plaži i svemu onome što Pelion i njegovo podnožje čekaju da otkrijete.
Danijela Stanimirović-Gavrilov