Isplativost uzgoja dunje - Prosečna cena sa njive 0,32-0,35 EUR za kilogram

(Ilustracija) Četvrta generacija Mijatovih iz Novog Kneževca svoj život vezuje za selo. Dejan ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo i na 1,7 hektara uzgaja dunje, a na tri katastarska jutra šljive.

Kada je 2006. i 2007. godine sagledao tržišnu situaciju, sagovornik Agroportala je odlučio da podigne višegodišnje zasade jer je, po njegovom mišljenju, voćarstvo najsigurnija grana poljoprivrede bez obzira što se o povraćaju uloženog novca razmišlja dugoročno i što čovek mora biti spreman da puno radi. Ipak, kako Dejan kaže, isplati se, posebno kada se govori o proizvodnji dunja.

- U odnosu na šljive, berba dunje mnogo je lakša, kao i logistika koja predstoji na jesen. Zbog toga planiram da povećam površine pod ovim voćem i ove godine sam posadio još 150 stabala. Najveća prednost gajenja dunje je ta što je u poslednjih 10 godina njena prosečna cena, sa njive, 0,32-0,35 EUR za kilogram. Ja ne radim kalibraciju, ali mi je u planu da počnem i time da se bavim jer bih odvojio prvu klasu, koja na subotičkoj kvantaškoj pijaci može da se proda po ceni od 60 dinara za kilogram. Sem toga, za čuvanje dunje nije potrebna posebna hladnjača, niti bilo kakava posebna logistika. Supruga, ja i naše četvoro dece, uspevamo sami da odradimo berbu -priča Dejan Mijatov i dodaje da je ovo porodičan posao koji sami odrađuju, jer je jako teško pronaći radnu snagu.

Dejan Mijatov proizvodnju dunja preporučuje svima, jer je ovo voće veoma traženo na tržištu, a sve je više i destilerija koje nastoje da proizvode kvalitetnu dunjevaču, tako da je svake godine njegova dunja unapred prodata.

Kupci traže kvalitet kako bi rakiju prodali po većoj ceni.

Kada je podizao voćnjak, sagovornik Agroportala je, zajedno sa desetak svojih kolega koristio bespovratna sredstva američkog USAID-a za nabavku traktora, rasturivača za stajnjak, freze koju su svi zajednički upotrebljavali. Pomoć, u vidu bespovratnih sredstava za nabavku zalivnih sistema stigla je i od resornog pokrajinskog sekretarijata.

Među bugarskim sortama koje pokazuju znatan stepen otpornosi na ovu opaku bolest je i asenica, srednje rana sorta sa masom ploda od oko 350 grama, samooplodna sa mekanim mesom i velikim randmanom. Vrlo je rodna i ima glatku pokožicu što je čini veoma dobrom za preradu.

Trijumf je novija bugarska sorta. Poznog zrenja, sredinom oktobra i krupnog ploda mase oko 300 grama ovalnog oblika i zelenkasto žute boje. Meso ploda je sočno, krto i prijatne arome. Samooplodna i vrlo rodna sorta. Najmanje je osetljiva na erviniju, ali je dobra i za preradu.

Hemus je takođe bugarska srednje pozna sorta. Ima krupan plod mase oko 280 grama i ravnu pokožicu. Mekano i sočno meso sa malo kamenih ćelija. Pogodna je za upotrebu u svežem stanju. Samobesplodna je ali vrlo rodna sorta.