Svi inženjeri na jednom mestu - u narednih pet godina svi tehnički fakulteti Univerziteta u Beogradu biće objedinjeni u jedan kampus

Prema Strategiji naučnog i tehnološkog razvoja Srbije od 2010. do 2015. godine, naša zemlja dobiće prvi kampus tehničkih fakulteta u kojem će biti objedinjeni svi fakulteti Beogradskog univerziteta koji obrazuju inženjerski kadar, uključujući i Fizički i Fakultet organizacionih nauka.

Jedna od varijanti za mesto budućeg kampusa je blok 39 u Novom Beogradu, koji je u Strategiji "viđen" za Centar za promociju nauke. Izgradnja ovog centra, po rečima ministra Božidara Đelića, počeće naredne godine, a zamišljen je kao mesto kroz koje će prolaziti svi osnovci i srednjoškolci kako bi se na vreme identifikovati potencijalni talenti.

Da li će na istom mestu biti i kampus još nije poznato, a kao B varijanta u dokumentu Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj navodi se rekonstrukcija postojećih objekata i dogradnja potrebne infrastrukture u dvorištu Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. Naime, kako objašnjavaju u ovom ministarstvu, trenutno stanje infrastrukture tehničkih fakulteta Univerziteta u Beogradu je neadekvatno: ovi fakulteti, na kojima se obrazuje jak inženjerski kadar, nemaju dovoljno prostora, a zgrade u kojima se trenutno nalaze u jako su lošem stanju. Izgradnjom kampusa biće rešeni prostorni problemi, a ovakvo umrežavanje će omogućiti efikasniju nastavu i lakše povezivanje u naučnoistraživačke projekte.

Profesor dr Milan Martić, dekan Fakulteta organizacionih nauka, kaže da je interesovanje studenata za njihove programe dva puta veće od prostornih mogućnosti i da je, bez obzira na sve dogradnje poslednjih godina, izračunato da FON-u nedostaje 30% kapaciteta ako se ima u vidu dalji razvoj Srbije.

– Mi prihvatamo oba predloga ministarstva. Ideja o kampusu u Novom Beogradu je dobra, ukoliko bi mogla da se realizuje u nekom doglednom vremenu, a koristi bi imali svi, da ne govorimo o brojnim uštedama, jer bi recimo, postojala jedna studentska služba, jedna biblioteka, jedan blok kompjuterizovanih slušaonica i slično – smatra dekan Martić.

Da je ovo više od ideje svedoči i nedavni finansijski sporazum u vrednosti od 200 mil EUR, na koji su potpise stavili ministarka finansija Diana Dragutinović i potpredsednik Evropske investicione banke Dario Skanapijeko. Ovaj kredit će omogućiti investicije u naučnu i tehnološku infrastrukturu Srbije od ukupno 420 mil EUR u narednih pet godina, a ostatak sredstava će biti obezbeđen iz budžeta Srbije, pretpristupnih fondova EU, Evropske banke za obnovu i razvoj i Razvojne banke Saveta Evrope.

Prema planu raspodele sredstava, za razvoj infrastrukture u domenu tehnike i informacionih i komunikacionih tehnologija planirano je od 50 do 80 mil EUR, a tu je ubrojan kampus za fakultete u domenu IKT nauka Univerziteta u Beogradu i infrastruktura za superkompjuting inicijativu "Plavi Dunav".

– Deo sredstava koji smo dobili od Evropske investicione banke biće uložen i u izgradnju kampusa tehničkih fakulteta, a taj projekat biće realizovan u narednih pet godina. Ono što je u planu ove godine jeste početak izgradnje Istraživačke stanice Petnica, kupovina opreme za predstojeći petogodišnji naučnoistraživački ciklus i izgradnja stanova za naše naučnike – objašnjavaju u Ministarstvu nauke, dodajući da prvo treba oformiti tim za implementaciju, da bi se onda raspisali tenderi…

Dekan Elektrotehničkog fakulteta profesor dr Miodrag Popović kaže da su za ovaj fakultet obe varijante prihvatljive, ali da se boji da će ideja o izgradnji kampusa u Novom Beogradu zahtevati mnogo vremena i novca, a da je njima potreban prostor – odmah.

– To je početna ideja i to će trajati. Ne verujem da je moguće realizovati u narednih pet do 10 godina. Osim toga, to bi značilo da bi trebalo preseliti neke fakultete čije su zgrade namenski građene, poput Mašinskog, što bi bilo jako skupo. Mislim da je najrealnija varijanta da se ide na proširenje prostornih kapaciteta i da počnemo da koristimo odmah zgradu koja se nalazi preko puta Univerzitetske biblioteke "Svetozar Marković" – smatra Popović.

On dodaje da na ETF-u problem nedostatka prostora nije rešen već 40 godina, a da potražnja za diplomcima ovog fakulteta raste iz godine u godinu. Po njegovim rečima, o zajedničkom kampusu svojevremeno su razgovarali dekani ETF-a, FON-a, Matematičkog, Fizičkog fakulteta, a sve do ove Đelićeve inicijative nije bilo mnogo nade da će se bilo šta realizovati.

- Ovo je sad već realnija priča, naročito pošto je deo novca već stigao i činjenice da su u prioritetne oblasti za razvoj Srbije ubrajane dve grane kojima se ETF baci – informaciono-komunikacione tehnologije i energetika - kaže dekan Popović.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 16.03.2010.)