Gordana Dostanić, direktorka Beogradske berze - Rođena za akcije

(Gordana Dostanić)

Već dugo je mediji svrstavaju među najmoćnije žene u Srbiji. Timski igrač, koji se ne kaje ni zbog čega u životu i veruje da samo onda kada date svoj maksimum imate pravo drugima da prigovorite. Pre tridest i sedam godina razmišljala je da upiše književnost, ali su razum i praktičnost prevagnuli i odabrala je ekonomiju za svoj životni poziv. Činjenica da već devet godina upravlja jednom od najvećih finansijskih institucija u zemlji, dokaz je da je Gordana Dostanić, direktorka Beogradske berze, tada napravila pravi izbor.

Koreni njenog oca idu od Dalmacije do Livanjskog polja, odakle dolaze u Beograd. Njen otac iako rođen u prestonici Srbije, detinjstvo je proveo u Sremskoj Mitrovici, mestu u koje je posao i, verovatno sudbina, dovela i njenu majku. Majčini roditelji su Ličani, koje je posle Drugog svetskog rata "vlak bez voznog reda" dovezao u oklinu Sombora.

Hiljadu devetstvo pedeset i neke, kako kaže, zaljuljali su je u Mitrovici, gradu gde je provela detinjstvo i mladost, gradu kome se uvek rado vraća i gde žive njeni "najrođeniji".

- I danas su veze sa tim gradom čvrste. Svi ljudi i sve okolnosti koje su uticale na formiranje moje ličnosti povezane su sa Mitrovicom. Ljudi u čijem krilu sam odrastala, oni koji su mi davali prva školska znanja, naravno i oni koji su u vezi sa srednjoškolskim periodom, svi oni imaju moju zahvalnost i trajno mesto u mom sećanju – počinje razgovor za "eKapiju" Gordana Dostanić.

Po završetku gimnazije Dostanić je upisala Ekonomski fakultet u Beogradu, iako je njena ljubav bila književnost. Odluku je zasnovala na racionalnom, zbog šireg izbora i lakšeg zaposlenja.

- Niko me nije sputavao, niti nagovarao pri izboru, tako da nema ni krivaca ni zaslužnih za odabir profesije. Ne mogu reći da sam ikad zažalila. Kada bih ponovo birala zanimanje, opet bih izabrala ekonomiju, ali bi taj izbor, sada, uz racionalno, bio obojen i ljubavlju.

Kako ću tol’ke novce potrošiti...

Prvu platu zaradila je u fabrici za preradu drveta u Sremskoj Mitrovici. Iako ni tada drvni kombinat nije baš bio na glasu po visokim platama, Dostanić se zbog ovog izbora nikada nije pokajala, jer smatra da je tamo stekla neprocenjivo iskustvo, mnogo veće i brže nego da je taj period provela u nekoj drugoj privrednoj grani. Fabrika sa nekoliko proizvodnih celina, sa izvozom, uvozom, kreditima svih vrsta, investicijama i 2.500 zaposlenih bila je pravi poslovni izazov i rasadnik stručnog kadra.

U odnosu na stipendiju koju je do tada primala, prva plata joj se činila toliko velikom da se pitala "kako će tol’ke novce potrošiti". Ispostavilo se da je to bilo pitanje samo za prvu platu koju je, inače, dobrim delom uložila u turističko putovanje mlađeg brata.

- Uplatila sam mu aranžman za Tunis. On se i danas seća detalja tog putovanja iako je kasnije obišao mnoge zanimljive destinacije – priseća se direktorka Beogradske berze.

Od drvnog kombinata do berze

Gordana Dostanić je u drvnoj industriji provela jednu deceniju, računajući i angažman u internoj banci drvne industrije Vojvodine. Za to vreme, prešla je put od pripravnika do finansijskog direktora. Zatim je napustila rodni grad i zaposlila se u sektoru finansija Savezne direkcije za robne rezerve, odakle je prešla u Beogradsku berzu.

- Kao što vidite, bila sam prilično verna svojim firmama, a najvernija Berzi u kojoj sam osamnaest godina i na čijem sam čelu devetu godinu.

Gordana Dostanić je jedna od onih koji zasita uživaju u svakom radnom danu. Kako kaže, imala je sreće jer njen posao nije ni dosadan ni rutinski, a okružena je vrednim i kreativnim saradnicima. Činjenica da grade važnu instituciju u privredno važnom segmentu za nju je značajan podsticaj za učenje i iznalaženje pravih rešenja.

Voli da radi sa iskrenim ljudima, koji su spremni da uče, analizaraju i tri puta odmere pre nego što preseku. Saradnike uvažava i veruje im, jer se na organizaciji tržišta kapitala, što je osnovni posao berze, mora raditi timski.

Ponosan pogled unazad...

"Kada na kraju dana pogledate unazad, važno je saznanje da ste dali sve od sebe", moto je koji dugogodišnju direktorku srpskog tržišta kapitala "vodi napred".

Smatra da ako neko čini sve što je u njegovoj moći (i u privatnom i u poslovnom životu), mora biti dobrih rezultata. Takođe, važno je biti svestan svojih limita i proširivati granice sopstvenih mogućnosti radom i učenjem.

- Tek onda kada daš sve od sebe imaš moralno pravo da zameraš drugima da nisu činili dovoljno i zahtevaš da rade više i bolje. Stremljenje velikim ciljevima pokreće svet. Ali do promena se dolazi svakodnevnim činjenjem niza malih stvari. Zato svaku stvar koju želimo ili moramo da uradimo, treba da uradimo što bolje.

Kada se ona okrene, kaže "ne žali ni za čim". To ne znači da misli da je sve uradila dobro, niti da je uradila sve što je trebalo. Ipak, uz dobru sreću, "dosadašnji ukupan skor nije ispao tako loš, pa nema prostora za žaljenje".

- Svesna sam, dakle, da sam mnoge stvari propustila da uradim, kao i da sam one koje sam uradila mogla i bolje. Možda sam baš na tu sposobnost da sagledam i priznam svoje greške i propuste i da se trudim da ih ispravljam, najviše i ponosna.

Nikada se u poslovnom životu nije suočila sa problemom koji se bazira na tome što je žena. Misli da je nikada ni pretpostavljeni, niti kolege, niti poslovni partneri nisu manje uvažavali zbog toga.

- Kada sam birana na mesto direktora Berze, od pet konkurenata bila sam jedina žena. Komisija za izbor direktora bila je muškog sastava, a tadašnji Upavni odbor, koji me je postavo na mesto direktora, među 15 članova imao je tri žene. Pri tome, ne mislim da sam bila baš mnogostruko bolja od ostalih kandidata i da je time pretežno muški sastav "birača" bio primoran da direktorsko mesto poveri ženi.

Najvećom prekretnicom u životu smatra "sukob" u poslu sa, tada moćnim ljudima, sukob koji je povukao neke lične odluke vezane za njen život.

Dan bez "akcija"

Strast pema putovanju vodila ju je po Srbiji, bivšoj Jugoslaviji, Evropi, ali i mnogim zemljama Amerike i Afrike. Istorijska tura po Peleponezu i poseta Jerusalimu ostali su joj u najupečatljivijem sećanju.

Žena koju je teško zamisliti da odmara, kaže da teško može da se opredeli kako bi izgledao njen idealan slobodan dan. Kaže da je to kratak period u kom ne zna šta bi pre sebi priuštila. Uroniti u svet knjiga sa obaveznim vraćanjem nekim davno pročitanim, gledati dobre filmove sa istorijskom tematikom, presložiti porodični album ili uzeti neki ručni rad - sve su to stvari koje ispunjavaju slobodno vreme Gordane Dostanić.

- Kada bih imala samo jedan slobodan dan, pozvala bih svoje prijatelje na druženje. Kućna varijanta, laka večera, malo muzike i dobra zabava.

U društvu "moćnica"

Već nekoliko godina mediji je svrstavaju na listu najmoćnijih žena u Srbiji. Na pitanje kako se oseća kada vidi svoje ime u novinama na listama koje obično krajem godine "sumiraju moć" kaže:

- Kad pročitam svoje ime na listi najmoćnijih žena u Srbiji, na kome god mestu da se nalazim, pitam se iznova: "Šta sastavljači liste podrazumevaju pod ’moćnim’ i koji su kriterijumi za rangiranje?" Zato ne znam da li mi je mesto na toj listi ili su sastavljači negde pogrešili. Moćni ste samo onda kad uspete da pomognete čoveku kome je pomoć potrebna, kad uspete da zaustavite dečuju suzu ili mu sa tužnog lica izmamite osmeh. Ali, za to vam ne trebaju liste. Ako tako gledamo na moć, onda mogu reći da se nekad osećam moćnom, ali ne onoliko koliko bih želela.

Berza će ponovo stati na noge

Finansijska institucija kojom upravlja, umnogome je pogođena ekonomskom krizom. Stanje iz 2007, kada su berzanski poslovi bili najatraktivniji, kada su kompanije bile neuporedivo likvidnije, investitorima deluje kao daleka prošlost. Kako se, privatno i poslovno čovek navikne na tu razliku u poslovanju?

- Usponi i padovi su deo života, privatnog i poslovnog. Naravno da pad nikome ne prija. Ali ni sa padom ni sa rastom čovek ne može da računa kao sa konstantom, niti da se na njih privikava. U vremenu rasta treba računati na moguć pad i činiti sve da se on predupredi, odloži, ublaži i lakše preživi. U vremenu pada, sa tim se ne sme miriti.

Beogradska berza ni tokom krize nije posustala u onome što je njen zadatak, a to je dobra organizacija tržišta adekavtna mogućnostima i potrebama sopstvenog okruženja i harmonizovana sa međunarodnim standardima.

- Međutim, investiranje kroz hartije od vrednosti, ulaganje u alternativne vidove štednje, razvoj akcionarstva, privredna kriza i niz drugih okolnosti direktno i indirektno utiču na obim i vrednost prometa na berzi, što je jedini merljiv pokazatelj berzanskog poslovnja. Ono što se vidi kroz podatke o prometu na berzi, rezultat je čitavog niza okolnosti počev od strateških državnih opredeljenja do percepcije pojedinca.

Sagovornica "eKapije" veruje da će se "zlatno doba" Berze ponoviti. Da ne veruje, kako kaže, ne bi ni radila taj posao.

- Ono što vi nazivate "zlatno doba" Beogradske berze bio je period rasta prometa na talasu prvih stranih portfolio-investicija u celom regionu. To jeste bilo dobro vreme, ali ga ja ne bih smatrala i nazvala zlatnim periodom. Zlatno doba, po mom mišljenju, za Berzu bi tek moglo da nastupi, ukoliko državna strategija bude definisanje potrebe i uslove jednakog razvoja bankarskog i nebankarskog sektora.

Planovi....

Naredne godine Beogradska berza će raditi na reorganizaciji tržišta u skladu sa najavljenim zakonskim promenama, a u planu je inplementacija sistema za trgovanje BELEXFIX na Montenegroberzi u Podgorici.

Planirano je i učešće u projektu postavljanja regionalnog edukativnog centra iz oblasti berzanskih poslova, uvođenje novih tehničkih inovacija u trgovanju (segmentacija tržišta, koncept zone fluktuacije, specijalne vrste naloga i sl.), stimulisanje kompanija za uključenje na berzansko tržište, podsticaj funkcije market mejkera i niz drugih aktivnosti.

Gordana Dostanić iskreno se nada i življim trgovačkim aktivnostima učesnika Berze.

A privatno... nada se da će osim što je ponosna na svog sina koji se nedavno oženio, uskoro postati i ponosna baka.

J.Đ.