Za pokrivanje deficita i dugova 662,2 milijarde dinara - Šta donosi predloženi budžet za 2014. godinu?

Srbija planira da u 2014. godini obezbedi oko 662,2 milijardi dinara ili nešto više od 5,75 mlrd EUR iz domaćih i stranih izvora, za finansiranje budžetskog deficita, nabavku finansijske imovine i otplatu glavnice dugova domaćim i stranim kreditorima, od čega samo od Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata očekuje zajam od 3 mlrd EUR.

Kako je navedeno u Predlogu zakona o budžetu za 2014. godinu, iz kredita domaćih i stranih finansijskih komercijalnih i multilateralnih institucija i inostranih vlada, biće obezbeđena sredstva u iznosu od najviše 264 milijardi dinara, kroz emitovanje državnih hartija od vrednosti (zapisi i obveznice emitovane na domaćem tržištu u domaćoj i stranoj valuti) u iznosu od najviše 330 milijardi dinara, a od izdavanja evroobveznica najviše oko 68,5 milijardi dinara.

Planirana primanja po osnovu zaduživanja države na stranom i domaćem trzištu, biće veća za oko 103,9 milijardi dinara od planiranog deficita (oko 182 milijardi dinara), otplatu duga i nabavku finansijske imovine, što predstavlja pozitivnu promenu stanja na računu.

Srbija će u 2014. godini odobriti projektne i programske zajmove do iznosa od 585,6 milijardi dinara. U toj sumi zajmova planiran je zajam od Svetske banke u ukupnom iznosu od oko 72,2 milijarde dinara (oko 790 mil USD), a radi se o pet različitih kredita.

Planiran je kredit za razvoj i restrukturiranje javnih preduzeća od oko 250 mil USD, zatim za dokapitalizaciju Agencije za osiguranje depozita od 20 mil USD, za zdravstvo oko 40 mil USD i na kraju za unapređenje zemljišne administracije u Srbiji - 50 mil USD.

U 2014. planirano je odobravanje kredita sa Bankom za razvoj Saveta Evrope u iznosu od oko 35 mil EUR, za finansiranje projekta izgradnje novih zatvorskih kapaciteta u Kragujevcu i Pančevu.

Dalje, u 2014. planiran je zajam od Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata za podršku Republici Srbiji u iznosu od 3 mlrd EUR, kao i kredit od Fonda za razvoj Abu Dabija od 275 mil USD, za podršku projektima u poljoprivredi. U planu je i zaduživanje kod Vlade Turske za oko 40 mil USD, za finansiranje projekata u oblasti putne infrastrukture u manje razvijenim opštinama.

Republika Srbija, kako je planirano Predlogom zakona o budžetu za 2014. godini, izdaće u toku godine državne obveznice na međunarodnom finansijskom tržištu u ukupnom iznosu od 750 mil USD, za tekuće finansiranje budžeta.

U narednoj godini u planu je i zaduživanje kod kineske Eksport-import banke za oko 608,2 mil USD za realizaciju druge faze Paketa projekata "Termoelektrane Kostolac", gde se planira izgradnja novog energetskog bloka na lokaciji "Drmno" i proširenje kapaciteta rudnika.

U 2014. godini Republika Srbija izdaće garancije za inostrane zajmove do iznosa od 787 mil EUR i to Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) za "stand by liniju Agenciji za osiguranje depozita od 200 mil EUR, Nemačkoj razvojnoj banci (KfW) za zajam od 45 mil EUR kojim će "Elektroprivreda Srbije" finansirati izmenu sistema za transport pepela i šljake.

Srbija će garantovati i za zajmove od poslovnih banaka u ukupnoj sumi od 491 mil EUR i to 200 mil EUR za održavanje tekuće likvidnosti "Srbijagasa", za prelazak sa analognog na digitalni signal 36 mil EUR Javnom preduzeću (JP) "Emisiona tehnika i veze".

Za održavanje tekuće likvidnosti JP "Elektroprivreda Srbije", predviđeno je izdavanje državnih garancija za zajam od 100 mil EUR kod poslovnih banaka, za zajam od 100 mil EUR za održavanje tekuće likvidnosti "Železare Smederevo", kao i državna garancija za kredit od 125 mil EUR kao podrška modernizaciji, razvoju tehnologije i izvozu namenske industrije.

Za infrastrukturne projekte na pruzi Niš-Dimitrovgrad, predviđeno je izdavanje državnih garancija "Železnicama Srbije" za zajam od 51 mil EUR od Češke eksportne banke.

Za Koridor 11 oko 3 milijare dinara, radovi početkom 2014.


Ministar građevine Velimir Ilić objasnio da je predlogom budžeta obezbeđeno učešće Srbije od oko 3 milijarde dinara, za gradnju dela Koridora 11 sredstvima kineskog kredita, i najavio da će radovi krenuti najkasnije početkom naredne godine.

Ministarstvo građevine i urbanizma će u 2014, prema projekciji, raspolagati sa 4,2 milijarde dinara, u odnosu na 1,58 milijardi u ovoj godini, koliko je predviđeno rebalansom budžeta.

Šta kažu ekonomisti?

Ekonomista i član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković ocenio je juče da je planirano zaduživanje države u sledećoj godini visoko, ali da se ne može znatnije smanjiti na kratak rok, prenosi "Tanjug".

- Zaduživanje je opredeljeno planiranim deficitom za sledeću godinu i otplatom ranijih dugova - rekao je Vučković na predstavljanju biltena "Makroekonomske analize i trendovi", koji izdaje Ekonomski institut.

On je rekao da je bitna struktura finansiranja i da se iz predloga bužeta može primetiti da će se više ići na bilateralne kredite, a manje ne zaduživanje na međunarodnom tržištu.

- Ukoliko se u tome uspe bilo bi dobro, jer je bilateralno zaduživanje jeftinije i povoljnije pa će teret kamata, naročito u kriznim godinama, biti manji - rekao je on.


Ekonomista Miladin Kovačević ocenio je da je predloženi budžet za 2014. u skladu sa fiskalnom konsolidacijom i da nije rizičan, kao i da je u skladu sa socijalnom funkcijom države.

- Novi budžet je na liniji fiskalne konsolidacije i efekata ekonomskih mera koji su saopšteni pre mesec dana - rekao je Kovačević na predstavljanju "Makroekonomskih analiza i trendova".

Kako je ocenio, budžet je odlučan korak ka konsolidaciji, a s druge strane vodi brigu i o socijalnim funkcijama države. Prema njegovom mišljenju, strategija reformi bi morala da se dopuni za period od 2015. do 2017. godine.

Kovačević smatra da bi smanjenje nameta na rad stvorilo veliku rupu u budžetu, koja se ne bi mogla nadoknaditi postojećim poreskim instrumentima ili uštedama kroz mere štednje. Da bi se povećalo zapošljavanje, kako ocenjuje Kovačević, nije dovoljno samo smanjiti opterećenja na rad, već je potreban širi paket mera.

Ekonomista Stojan Stamenković smatra da je problem to što je predviđen rast privrednih aktvnosti, uz neprekidno smanjivanje plata i potrošnje.

- Može li četiri godine uzastopce da potrošnja pada a da se privredna aktivnost ubrza - upitao je Stamenković.

Pogledajte šta sve donosi Predlog budžeta za 2014. godinu.

Ministarstvo finansija Republike Srbije

Vlada Republike Srbije

Eksimbanka a.d. Beograd - privredno društvo brisano iz registra

The Export-Import Bank of China

Svetska Banka-WB Beograd

Agencija za osiguranje depozita Beograd

EBRD ASB Serbia

EBRD London

Okružni zatvor u Pančevu

Okružni zatvor Kragujevac

Council of Europe- Savet Evrope

Republic of Turkey Ministry of Foreign Affairs ANKARA

KfW Bankengruppe Frankfurt am Main

KfW kancelarija Beograd

Elektroprivreda Srbije ad Beograd

Emisiona tehnika i veze Beograd

JP Srbijagas Novi Sad

Železara Smederevo d.o.o.

Železnice Srbije a.d. Beograd

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije

CEB, Čepka Republika

Fiskalni savet Republike Srbije

Ekonomski Institut a.d. Beograd

Predlog budžeta za 2014

budžet za 2014

zakon o budžetu za 2014

budžetski deficit

zaduživanje države

dug države

kredit Emirati

kredit Ujedinjenih Arapskih Emirata

Predlog zakona o budžetu za 2014

državne hartije od vrednosti

državni zapisi

državne obveznice

kredit Svetske banke

restrukturiranje preduzeća

restrukturiranje javnih preduzeća

zemljišna administracija

Savet Evrope

zatvor Kragujevac

zatvor Pančevo

Fond za razvoj Abu Dabija

turski kredit

kineski kredit

ugljenokop Drmno

transport pepela

transport šljake

digitalna televizija

analogni signal

digitalni signal

digitalizacija televizije

pruga Niš Dimitrovgrad

Koridor 11

Velimir Ilić

Vladimir Vučković

Makroekonomske analize i trendovi

MAT

Miladin Kovačevič

poreske uštede

poreska reforma

konsolidacija

Stojan Stamenković

evroobveznice