Potražnja za ključnim materijalima će se učetvorostručiti u naredne četiri godine, upozorava UN

Jedan od 69 ljudi širom sveta već je raseljen zbog sukoba, klimatskih promena ili štete po životnu sredinu u svojim lokalnim oblastima; potražnja za ključnim materijalima će se učetvorostručiti u naredne četiri godine, što preti biodiverzitetu; očekuje se da će energija potrebna za rad veštačke inteligencije rasti najmanje 26% svake godine do kraja decenije - samo su neki od zaključaka izveštaja UN o Globalnim predviđanjima, koji je predstavljen kreatorima politika i poslovnim liderima na Visokom političkom forumu UN-a o održivom razvoju u Njujorku.

UN poziva svetske lidere da odgovore na klimatsku krizu sa više predviđanja, pazeći na potencijalnu štetu po prirodu i društvo koja bi mogla nastati usled preteranog oslanjanja na nove tehnologije. Takođe, izveštaj poziva donosioce odluka da počnu da razmišljaju o merenju napretka na druge načine osim korišćenja BDP-a jer BDP može rasti dok emisije gasova staklene bašte rastu, a biodiverzitet opada.

Bilo koja zemlja može biti izbačena iz ravnoteže

Prema izveštaju, jedan od 69 ljudi širom sveta već je raseljen zbog sukoba, klimatskih promena ili štete po životnu sredinu u svojim lokalnim oblastima. Ovo je ekvivalentno 1,5% populacije, što je porast sa 0,75% pre deceniju.

Raseljenost može doprineti problemima kao što su rastuća nejednakost, društvena podela i podstiče dalji sukob, upozorava UN.

Izveštaj upozorava da će više ljudi biti raseljeno zbog globalnih kriznih situacija u budućnosti ukoliko svetski lideri ne odgovore proaktivno na uporne izazove. To uključuje zajednice na pacifičkim ostrvima kao što je Tuvalu, kao i one koje se suočavaju sa neviđenim ekstremnim vremenskim uslovima, od ciklona do suša, u drugim delovima Globalnog juga.

Nijedna zemlja nije imuna, istakla je direktorka Programa UN za životnu sredinu Inger Andersen:

- Brzina promena, neizvesnost i tehnološki razvoj koje vidimo, uz geopolitičku nestabilnost, znači da bilo koja zemlja može biti izbačena iz ravnoteže lakše i češće.

Potraga za ključnim materijalima na kopnu, u moru, u svemiru

UN upozorava da korišćenje novih tehnologija kao čarobnog rešenja, bez rešavanja osnovnih uzroka problema održivog razvoja, može doneti nove štete.

Na primer, digitalna tranzicija je poboljšala povezanost, životne uslove i pristup obrazovanju. Ali, u kombinaciji sa rastućom potražnjom za baterijskim tehnologijama i proizvodnjom obnovljive energije, povećava se potražnja za ključnim sirovinama.

UN očekuje da će se potražnja za ključnim materijalima učetvorostručiti u naredne četiri godine. Ovo preti biodiverzitetu u okruženjima na kopnu, u dubokom moru, pa čak i u svemiru, kako se razvijaju novi oblici eksploatacije. A bez ovog biodiverziteta, zajednice će patiti, upozoravaju autori dodajući da ovaj trend nosi mnoštvo potencijalnih uticaja na ljudsko zdravlje za one koji rade na eksploataciji i preradi materijala. Takođe, u sektor su primetni uporni problemi sa ljudskim pravima.

AI olakšava procese, ali ima veliki energetski otisak

Još jedan primer dat u izveštaju je veštačka inteligencija (AI). AI može omogućiti donošenje odluka zasnovanih na podacima koje olakšavaju i čine efikasnijim sve procese, od optimizacije vetroparka ili određivanja mesta za izgradnju, do izdavanja upozorenja na ekstremne vremenske uslove koja spasavaju živote.

Ali, može se koristiti i u vojnim operacijama i za eksploataciju više fosilnih goriva, a ima i veliki energetski otisak. Ovo rizikuje stvaranje zavisnosti od fosilnih goriva i postavlja pitanja o ravnopravnom pristupu energiji. Očekuje se da će energija potrebna za rad AI zadataka rasti najmanje 26% svake godine do kraja decenije, uglavnom zbog generativne AI, napominju autori.

Nije sve u BDP-u

Izveštaj UN-a navodi da je "malo verovatno" da će svetski lideri ignorisati sve duboke i potencijalno remetilačke promene na horizontu.

Međutim, navodi da će jednostavno prepoznavanje rizika u izolovanim oblastima ili njihovo gledanje kao dugoročnih problema dovesti do krajnje neefikasnih odgovora.

Izveštaj poziva donosioce odluka da počnu da razmišljaju o merenju napretka na druge načine osim korišćenja BDP-a. BDP može rasti dok emisije rastu, biodiverzitet opada i javno zdravlje i društvene nejednakosti se pogoršavaju.

Dok donosioci politika moraju razmišljati dugoročno, izveštaj UN-a jasno stavlja do znanja da se akcija mora preduzeti ove decenije.

Kako se navodi, međusobno povezani problemi moraju se rešavati mešavinom javnog, privatnog i filantropskog kapitala. Donosioci odluka moraju "reorganizovati finansijske sisteme i preusmeriti tokove kapitala" kako bi otključali neophodno finansiranje, ukidajući neefikasne subvencije i uklanjajući sistemske prepreke za investicije.

Rešenja su "na vidiku", zaključuje izveštaj. Čovečanstvo ne mora čekati razvoj novih, revolucionarnih tehnologija da bi razvilo značajna rešenja za najveće buduće rizike i uporne izazove održivog razvoja.

Ujedinjene nacije

Program UN za životnu sredinu

održivi razvoj

klimatska kriza

digitalna tranzicija

veštačka inteligencija

energetski otisak

kritični minerali