Može li deponija biti zelena livada - Beogradski institut "Lola" projektovao jedno od najvećih postrojenja za preradu komunalnog otpada u Evropi

(Institut "Lola")

Malo je poznato da je jedno od najvećih postrojenja za preradu komunalnog otpada u Evropi, stacionirano u Parizu, projektovao beogradski instutut "Lola". Reč je o kapacitetu prerade 1.200 tona otpada dnevno. Postrojenje vrši selekciju i preradu pojedinih sadržaja otpada. Ima i energanu od 12 MW.

Dr Vladimir Kvrgić, direktor "Lola" instututa, u razgovoru za "eKapiju", napominje da su razgovarali o mogućnosti da slična postrojenja realizuju u Srbiji i Republici Srpskoj, ali da se od razgovora dalje nije otišlo.

- Postrojenje u Parizu je pod zemljom, tako da se umesto deponije vidi samo zelena livada. Otpad se razvrstava, deo otpada od 60% odlazi na reciklažu, a ostatak se deponuje i koristi za dobijanje električne energije. U Srbiji je dosta teško uraditi ovakvo postrojenje, jer nije dovoljno urađeno na predselekciji komunalnog otpada i pripremi takvih projekata, ali se nadamo da ćemo u Republici Srpskoj realizovati sličan projekat. Za ekološka postrojenja tog tipa verovatno možemo dobiti novac iz fondova EU - kaže Kvrgić.

Beogradski instutut je realizovao još dva posla u Francuskoj. Urađeno je postrojenje za kompostiranje organskog otpada 2005. godine, kapaciteta 100t/dan. Ovo postrojenje je realizovano i pušteno u rad 2006. godine u gradu Baucaire, nedaleko od Marseja.

(Dr Vladimir Kvrgić)

Drugi posao je realizovan na osnovu zahteva firme "Inova de France" iz Francuske. Projektovano je i realizovano postrojenja za odvajanje metala iz šljake posle spaljivanja u spalionicama. Postrojenje je za preradu šljake, kapaciteta 100 do 200 tona/dan, izvedeno je u Lensu.

Institut "Lola" se bavi i modernizacijom mašina alatki i, prema rečima direktora, pokušava da obnovi program proizvodnje mašina alatki.

- Proizvodnja mašina alatki je veoma zahtevna, ali što se tiče modernizacije tu imamo dosta uspeha.

Inženjeri ove istraživačko-razvojne institucije rade i na jednom veoma zanimljivom projektu razvoja i proizvodnje ureađaja za trening pilota borbenih aviona.

- Radi se o uređaju za simulaciju raznih manevara tokom letova i simulaciji inercijalnih opterećenja koje pilot trpi prilikom ovih manevara. Razvija se i novi uređaj za prostornu dezorjentaciju pilota čiji je cilj da pilota uveri da treba da se oslanja na uređaje aviona, a ne na sopstveni osećaj orijentacije.

Institut se bavi i automatizacijom u energetici, vodovodu, vodosnabdevanju, procesnoj industriji.

("Peltonova" turbina)

Nedavno su završili važan projekat za "Elektroprivredu Srbije", koji je obuhvatio remont MHE "Seljašnica". "Lola" institut je projektovao, proizveo i pustio u pogon radno kolo "Peltonove" turbine sa ležajevima radnog kola i izvršio remont predturbinskih ventila.

- Lola institut razvija, projektuje i proizvodi opremu za mikro, mini i male hidroelektrane snage od 2 kW do 10 MW. U pregovorima smo za četiri male hidroelektrane pojedinačne snage do 1 MW. "Elektroprivreda Srbije" najavljuje finansiranje obnove i izgradnje velikog broja malih hidroelektrana, a najavljeno je da će EPS za tu namenu uzeti kredit od Evropske banke za obnovu i razvoj. Iako mnogi zagovaraju uvoz opreme ja mislim da se ona u velikoj meri može kvalitetno proizvesti u Srbiji.

Tradicija od gotovo pola veka

"Lola" institut je nastao ujedinjenjem Instituta za alatne mašine i alate (IAMA), osnovanog odlukom Vlade Republike Srbije 1963. godine i Instituta za nove tehnologije osnovanog 1983. godine u sastavu preduzeća "Ivo Lola Ribar" u Beogradu. Pod sadašnjim imenom "Lola" institut posluje od 31. decembra 1985. godine, kao naučno stručni i programski sledbenik navedenih instituta.