Biogradska gora: Tito, Sofija Loren i Harison Ford u zagrljaju 300 godina starog drveća

Jedan od pet crnogorskih nacionalnih parkova lako je dostupan svima koji kreću put crnogorskog primorja, jer je udaljen samo nekoliko kilometara od magistralnog puta Kolašin - Mojkovac. Između Tare i Lima, u središnjem delu planine Bjelasice, smestila se zelena oaza u kojoj svake godine mir traže gosti iz regiona, ali i Izraela, Češke, Rusije.

Nacionalni park se prostire na površini od 5.650 hektara, a njegov najznačajniji deo je prašuma na 1600 hektara u kojoj se nalazi drveće staro i po nekoliko vekova, sa visinom od preko 50 metara.

I edukacija i zabava - Odlično osmišljen koncept info tabli

Ulaznica u park je 4 EUR po osobi, a odlično osmišljen koncept info tabli garantuje da će u šetnji uživati i najmlađi i najstariji. Možete se igrati sa saputnicima i videti ko će prvi pronaći u šumi četiri biogradska giganta čiji je obim veći od 3 metra: bukvu, gorski brest, beli jasen i gorski javor. Pogodite koliko metara je visoko drvo pored vas i koje životinje žive u nacionalnom parku, zagrlite drvo i izračunajte obim stabla, a onda, udarajući štapom o komade drveta, saznajte da li svako drvo zvuči isto i odsvirajte svoju šumsku melodiju.

Ili, samo šetajte i upijajte zvukove, mirise i boje prvog zaštićenog područja u Evropi koje je pod zaštitu stavio crnogorski knjaz Nikola I još 1878. godine, šest godina nakon proglašenja prvog Nacionalnog parka u svetu, Jelouston. Biogradska gora je prvi put proglašena nacionalnim parkom u Kraljevini Jugoslaviji 1935. godine, a drugi put 1952. godine.

Ovo je dom puha, vidre, srne, jelena, medveda, vuka. Šetajući, uživaćete u pesmi ptica kojih ima više od 120 vrsta, među njima i beloglavi sup, sivi soko, sova ušara, detlić. Smestilo se ovde oko 2.000 biljaka, od kojih 400 pripadaju balkanskim endemima, što znači da se mogu naći samo na Balkanskom poluostrvu.

Tragična prošlost i budućnost Biogradskog jezera

Centralni deo parka, njegovo srce takoreći, predstavlja Biogradsko jezero, najveće planinsko jezero u Crnoj Gori sa čudesno smaragdnom bojom. Najveće od šest jezera na Bjelasici nalazi se na 1.094 metra nadmorske visine ili, ako vam je draža legenda, na mestu gde se davno nalazila zajednička njiva dva brata. Ali, kako to obično biva, u svađi zbog podele žita, mlađi ubi starijeg, a majka, skrhana bolom, prokle sina rečima ‘Dabogda se otvorilo sinje more’. Od siline njene kletve, prolomi se zemlja na mestu gde je bila njiva i nastade jezero.

Tragična je i budućnost jezera koje je, kako kažu stručnjaci, u svom pretposlednjem stadijumu. Poslednjih godina jezero, čija je prosečna dubina 12 metara, ali ume i da se prepolovi u sušnim periodima, nestaje, deleći sudbinu svih ledničkih jezera. Ali, ako je za utehu, nestajanje može trajati i stotinama godina.

Oko jezera vodi staza dugačka 3,6 kilometara, pa će vam uz stajanje za uživanje u predelima i fotografisanje, biti potrebno ne više od sat vremena da je obiđete. I temperatura je za nekoliko stepeni niža, pa ćete se u letnjim danima osvežiti.

Ako pravite veću pauzu, možete iznajmiti i čamac po ceni od 10 EUR po satu. Ili bicikl za 8 EUR dnevno i tako krenuti točkovima Harisona Forda koji je lepote Biogradske gore otkrivao na dvotočkašu pre 7 godina. Kažu meštani da se Indijana Džons okrepio slatkim palačinkama, turskom kafom i koka-kolom, ali izbor specijaliteta je mnogo veći – gurmani mogu u restoranu naručiti crnogorski kačamak ili cicvaru za 10 EUR ili zlatnu pastrmku iz jezera za 42 EUR po kilogramu.

A oni kojima nije dovoljno par sati ove lepote, mogu i prenoćiti i upustiti se u osvajanje vrhova. Jedna od posećenijih staza "Vidici Bjelasice" vodi u osvajanje najviših vrhova: Troglave (2072 m.n.v.), Zekove glave (2117 m.n.v.) i Crne glave (2139 m.n.v) sa kojih se pružaju neopisivi pogledi na magičnu prirodu.

M. Dedić