Kako se turističke destinacije bore se otpadom - Na Zlatiboru počelo odvajanje, Bergen razvio podzemni sistem, Kipar postavlja reciklomate

Turiste koji ovog leta posete Zlatibor, sačekaće u smeštaju dve kante za odvajanje otpada, ukoliko odsedaju u naselju Obudojevica, delu ovog turističkog centra gde je nedavno počela selekcija otpada.

To je samo jedan od načina na koji se atraktivne turističke destinacije bore sa sve većim pritiskom na životnu sredinu koji veliki broj turista sa sobom neminovno donosi.

Program za zaštitu životne sredine Ujedinjenih nacija (UNEP) ističe da 1,3 milijardu tone otpada, što je između 4 i 8% ukupne svetske količine otpada, proizvode turisti. Prosečan evropski turista stvara oko kilogram otpada dnevno, a američki do 2 kg, procenjuje UNEP. Zato je sve više destinacija koje primenjuju različite strategije u zaštiti životne sredine.

U Bergenu podzemni sistem, na Kipru reciklomati

Drugi najveći grad u Norveškoj Bergen, poznat i kao kapija ka fjordovima, razvio je podzemni sistem za odlaganje otpada kako bi se sačuvao srednjovekovni gradski centar pod zaštitom Unesca. Mreža vakuum cevi izgrađena je ispod centra grada i omogućava da se otpad transportuje na ivicu grada gde se razvrstava i dalje obrađuje, reciklira ili koristi za dobijanje energije za grejanje.

Uklanjanjem otpada ispod zemlje, grad se nada da će smanjiti rizik od požara, otpada, štetočina i buke i prisustva vozila za odnošenje otpada. Projekat je sličan automatizovanom sistemu koji se koristi na ostrvu Ruzvelt u Njujorku, koje poseti dva miliona turista godišnje.

Inovativni sistemi su dostupni i na moru. U glavnom gradu Kipra, Larnaki, na plaži je postavljena mašina za reciklažu plastike, stakla, metala kako bi se smanjila količina otpada koju proizvode hoteli na plaži i tako smanjila količina plastike koja ulazi u more.

Uspeh pilot projekta doveo je do postavljanja sličnih mašina na drugim lokacijama na Kipru. Korisnici su nagrađeni vaučerom od jednog centa za svaki reciklirani predmet. Vaučer mogu iskoristiti za plaćanje parkinga, kulturnih događaja, iznajmljivanje ležaljki i suncobrana, kao i za donacije.

Slične šeme postoje širom sveta, u Australiji reciklomati prihvataju kozerve i plastične flaše u zamenu za vaučere koji se mogu iskoristiti za kupovinu od lokalnih biznisa, u Španiji recikoomati na plažama prihvataju plastične flaše u zamenu za kredit koji se može koristiti za punjenje mobilnih telefona ili pristup besplatnom internetu.

Nica se odlučila za druge mašine, pa su na promenadi iznad plaže postavljeni kompaktori smeća čiji je cilj sabijanje otpada kako bi se olakšao transport i dalja obrada.

Niko ne želi da gleda otpad na odmoru

Veliki problem na odmoru je otpad od hrane koji neretko čini 30 do 50% ukupnog otpada. Zato je nekoliko mediteranskih zemalja, među kojima su Španija, Italija, Malta, Palestina, Izrael, Francuska (Korzika) pokrenulo projekat čiji je cilj bio upravo sakupljanje ovog otpada u turističkim centrima.

Razvili su jeftin i efikasan sistem sakupljanja biootpada od vrata do vrata, kako iz domaćinstava, tako i hotela i restorana, a otpad je odnošen u fabrike za kompostiranje. Projekat je završen 2015. godine, a iako je bilo nekih zakonodavnih problema, kao i nesklada sa postojećim praksama upravljanja otpadom, pokazalo se da se ovaj otpad može iskoristiti. Slične inicijative su kasnije pokrenute u turističkim delovima Španije i drugim zemljama.

Dobar primer je i trogodišnji UrBAN-WASTE projekat koji je finansirala Evropska komisija kako bi se poboljšalo upravljanje otpadom u gradovima sa visokim prilivom turista "jer niko ne odlazi na odmor da vidi otpad". Projekat je započeo 2016. godine na Tenerifima gde je napravljen okvir za sakupljanje i održivi tretman otpada. Uključeni su i gradovi poput Kopenhagena, Firnece, Lisabona gde je pokrenuta i mobilna aplikacija koja je nagrađivala turiste koji su stvarali manje otpada. Mada je projekat zvanično završen 2019. godine, mreža je nastavila sa radom.

M. D.