Srbija dobila Nacionalni dan vune - Potreba za malim perionicama

Ona je naglasila da je u pripremi projekat koji će dati analizu gde je danas ovčarstvo i proizvodnja pomenutog materijala u Srbiji.

- Sve je to ponovo u povoju i obnavlja se fond. Imamo velike problema sa carinom i izvozom vune. Velika je potražnja, jer je susedne zemlje nemaju i potrebna im je, naročito za terapeutsko pletenje u bolnicima. Poznato je da pletenje pomaže u lečenju kancera, multipleskleroze i slično. Samo radom i projektima možemo da oživimo sve to, konkurisaćemo projektima kod Evropske unije - kaže Todorovski Rusić i predlaže da se italijanski grad Bijela, gde je obeležen Nacionalni dan vune u Italiji, pobratimi sa Opštinom Čajetinom.

Domaćin ovog značajnog događaja je zlatiborski Eko agrar. Direktor Marko Marić kaže da su ova dešavanja tendenecija ka boljitku i poboljšavanju situacije sa vunom, a pre svega sela i proizvođača.

- Desetinama godinama unazad u našem kraju seoski živalj zna kolika je njena korist i značaj. Ali, danas je situacija drugačija. Treba biti svestan toga da je danas ona problem, niko je ne vidi kao korist. Smatram da ova saradnja koju uspostavljamo može da bude put rešenju da ona ne bude više problem - rekao je Marić.

On smatra da je ovo način i put da vuna postane ponovo vredna. Izneo je podatak da prema podacima iz Privredne komore iz 2021. godine Zlatiborski okrug ima oko 50.000 umatičenih ovaca, a sigurno postoji još oko 10.000 ovaca koja nisu u evidenciji. U praksi to je dva do tri kilograma runa po ovci i to je preko stotine tona nečega koje nikome ne koristi, nego predstavlja problem.

Predsednik Evropske fondacije za vunu Alberto Kosta rekao je da im je poznato da u Srbiji postoji velika tradicija njene obradi.

- Evropa dobro poznaje Pirotski ćilim, ornamente i proces izrade. Ali, posebno smo impresionirani i hoćemo da druge zemlje znaju šta postoji ovde, a to je Muzej vune u Sirogojnu i zadivljeni smo brendom koji imaju - rekao je Kosta.

On je objasnio njegovo iskustvo u upotrebi ovog materijala u terapeutske svrhe:

- Ja sam 40 godina bio hurirg za kancer dojke i iz svoje prakse mogu da potvrdim da sve žene koje su bile pacijentkinje i koje su plele, imale su mnogo bolje rezultate zato što pletenje i vuna utiču na spuštanje nivoa stresa i čitav proces se iznese bolje i povoljnije. Pre deset godina sam osnovao udruženje Gomitola roza, u prevodu Roze klupče i sa njim sam počeo promociju u bolnicama gde se leče pacijentkinje obolele od kancera dojke, zato što stvarno pomaže.

Mia Tadić iz Finske, inače srpska snajka, sa svojim suprugom Ivanom živi u Valjevu i imaju farmu ovaca. Njih dvoje su pre devet godina osnovali farmu, ali su se susreli sa mnogobrojnim teškoćama i izazovima.

- Srbiju sam zavolela pre 25 godina kada sam prvi put ovde došla, a pre 15 godina sam se udala za Ivana. Gajili smo romanovske ovce, to je ruska autohtona rasa. Mislila sam da ću odmah da pravim džempere i čarape. Međutim, nije bilo tako lako. Sa romanovskim ovcama ovde nema tradicije. Valjevske predionice i vunovlačare nisu umele da obrade takvu vunu. Oni koji kupuju sirovu nisu hteli romanovsku, jer je drugačija, malo masnija i finija - kaže Mia.

Krenula je u rešavanje problema. Posle niza godina saznali su kako se vuna pere, pronašli su radionicu koja može da je preradi, jer su za nju potrebne posebne vunovlačarske mašine.

- Sunce sija, trava raste, ovca jede i raste, a onda dolazi na red šišanje i sortiranje vune, koje je zahtevan posao. Dovoljno govori podatak da muž ovcu šiša za tri minuta, a ja odmah vadim trunje pola sata. Zatim se ona pere, drnda, prede i na kraju plete. I Evropa i Srbija imaju jedan zajednički problem jer nema perionica. U Srbiji ima jedna velika kod Leskovca, ali oni primaju samo velike količine od pet tona - kaže ova srpska snajka i zaključuje da bi trebalo da u Srbiji i u drugim zemljama postoje male perionice gde bi mogla da se pere.

Naredne godine će se održati četvrti Evropski dan vune u Grčkoj.