NavMenu

Politička previranja i otvaranje fabrika, Rio Tinto bez dozvola, Japanci investiraju u Srbiju - Retrospektiva 2021, investicije u oblasti industrije

Izvor: eKapija Subota, 22.01.2022. 09:22
Komentari
Podeli
(Foto: Shutterstock/Jason Benz Bennee)
Rio Tinto je kompanija koja je obeleželila proteklu 2021. godinu kada su u pitanju investicije u oblasti industrije.

Projekat ekspolatacije jadarita, minerala bogatog litijumom, u dolini Jadra izazivao je polemike, rasprave, da bi sve na kraju kulminiralo protestima i pritiskom na Vladu Srbije da se izgradnja rudnika kod Loznice obustavi.

Kako se situacija zaoštravala, tako su i čitaoci eKapije sve više pažnje posvećivali ovoj tematici. Mi smo se svojski potrudili da našoj publici dostavimo relevante informacije. Prenosili smo izjave stručnjaka, zvaničnika, pratili kretanje administrativnih procedura, sve sa ciljem da pružimo potpuni i dubinski uvid u temu. U tome smo na kraju i uspeli jer je upravo projekat Rio Tinta u dolini Jadra najčitanija tema na listi investicija u industriji.

Međutim, iako je ovo tema koja je dominirala u proteklom periodu, ne treba zanemariti i činjenicu da su druge investicije, izgradnja proizvodnih pogona, otvaranja fabrika, izazivale takođe dosta pažnje. Što govori o tome da se u Srbiji sa velikom zainteresovanošću prate kretanja u industriji proizvodnih potencijala.

1. Projekat jadar - rudnik litijuma

U ovom trenutku govoriti o ovom projektu ne može se krenuti bez navođenja činjenice da je cela situacija na kraju završena tako što su Rio Tintu ukinute sve dozvole. Najavljivana kao epohalna investicija koja će značajno doprineti rastu BDP-a, ali i razvoju industrije zbog moguće izgradnje fabrike baterija, sve je okončano odlukom Vlade Srbije da britansko-australijska kompanija ode iz Srbije i da joj se zabrani pravo na eksploataciju rude.

Kako se od priče o bogatstvu da Srbija leži na milijardama došlo do toga da nam taj resurs ne treba? Tokom juna mesca akademik Vladimir Stojanović podigao je pravu buru u javnosti rekavši da je izgradnja rudnika litijuma "klanje vola za kilo mesa".

U pismu koje je grupa akademika poslala ministarki rudarstva i energetike Zorani Mihajlović, on je obrazložio svoj stav time da eksploatacija litijuma ugrožava ne samo dolinu Jadra, nego je u opasnosti cela Srbija. Kako je naveo, plan izgradnje rudnika predviđa da se formira prostor jalovišta od 160 hektara sa zaštitnom folijom od 1,5 milimetra. Prema njegovim rečima, to je nedovoljno. Ruda bi pre ili kasnije dospela u zemlju što bi uništilo plodne oranice Jadra. Dotakavši se teme ekonomske opravdanosti investicije, Stojanović je naglasio da od rudarstva nisu procvetali ni Bor, ni Majdanpek, i u zaključku dodao da su priče o zelenom rudarstvu čista obmana javnosti, "jer takvo rudarstvo ne postoji".

Na ovu pojavu negativnih komentara o projektu Jadar, odgovor je stigao od Vesne Prodanović, direktorke firme Rio Sava Exploration. U intervjuu za naš portal ona je istakla kako se planiralo proces prerade jadaritia u sumpornoj kiselini na manje od 100 stepeni celzijusa što bi sprečilo isparavnje štetnih materija. Bilo je tu dosta reči i o tome kako izgleda celokupna situacija u društvu i zbog čega se u javnosti formirao negativan stav prema rudarstvu.

Nakon razmene "baražne vatre" u sredstvima javnog informisanja usledila je borba oko administrativnih procedura. Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović saopštio je u decembru da je to ministarstvo izdalo lokacijske uslove Rio Tintu. Potom su usledili protesti i pritisak na institucije da se sve obustavi. U pokušaju da se situacija spasi, premijerka Ana Brnabić pokušala je da u javnosti iznese tezu o tome kako nije moguće da Rio Tintu bude oduzeto pravo na eksploataciju zbog zakonskih odredbi. Sa ove vremenske distance vidimo da to nije bio snažan argument i da su protivnici projekta na kraju izvojevali "pobedu". Kakvu "pobedu", šah-mat ili pirovu, to nam ostaje da ispratimo u danima koji nam predstoje.
(Foto: Carole Castelli/shutterstock.com)
2. Minth automative

Na drugom mestu naše liste našla se vest o investicijama kompanije Minth autmative koja planira da realizuje izgradnju fabrika u Šapcu i Loznici.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je u martu mesecu prošle godine da bi kineska kompanija tokom aprila mogla krenuti sa izgradnjom fabrike u Šapcu. Prema njegovim rečima, to je odlična prilika za ekonomski razvoj grada jer nakon najavljenog proširenja radnih mesta u japanskoj kompaniji Yazaki, stiže novi investitor.

U Loznici su najave o gradnji proizvodnog pogona Minta za proizvodnju sutomobilskih delova od aluminijuma krenule još 2019. godine, a tek je u avgustu mesecu 2021. lokalna samouprava objavila tender za izradu plana detaljne regulacije kojim bi se omogućio početak realizacije projekta.

(Foto: Shutterstock/nitpicker)

Za nemačku kompaniju srpsko tržište je bilo vrlo dinamično tokom prošle godine. Već početkom godine najavljena je izgradnja nove fabrike u Novom Sadu. Vrednost investicije iznosila je 140 mil EUR, a u prvom krugu planirano je zaposlenje 500 radnika.

Najave iz januara su se obistinile dva meseca kasnije. Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević najpre je objavio početak rada fabrike Continetal u ovom gradu, ali je i najavio otvaranje još jednog pogona. 7. marta fabrika je počela sa radom. Prilikom svečanog otvaranja istaknuto je da se u proizvodnim pogonima neće praviti samo instrument table i displeji za automobile, već da će asortiman biti proširen i na pametne sisteme. Tokom svečanosti kojoj je prisustvovao i predsednik Srbije, otkriveno je da će Continental graditi novi pogon u Kaću.

Tu međutim nije bio kraj najavama investicija. U novembru mesecu iz nemačke kompanije saopštili su da je završena prva faza radova na pogonu u Kaću, a najvaljeno je i moguće otvaranje još jedne fabrike u Nišu. Ovime je zaokružen jedan vrlo dinamičan period u poslovanju kompanije Continental koja je na kraju protekle godine u svojim pogonima zapošljavala 75.000 ljudi, a očekuje se da će u narednom periodu taj broj rasti.

Izgradnja fabrike Japanske kompanije Nidec u Novom Sadu privukla je pažnju ne samo domaće, nego i svetske javnosti. Japanski poslovni dnevnik Nikei pisao je o ovoj investiciji gde se pojavila informacija da će biti uloženo 1,9 mlrd USD.

Nakon inicijalne objave koja je došla od domaćih medija, gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević saopšto je da Nidec traži povoljnu lokaciju za izgradnju fabrike. Kako je tada rekao, tom prilikom ugostio je Kinteru Izumida, drugog čoveka kompanije.

Ubrzo posle ove informacije objavljene na društvenim mrežama, Vučević se ponovo oglasio i potvrdio da Nidec kupuje dve parcele vredne gotovo milijardu dinara za izgradnju fabrike.

- Reč je o dvema parcelama od 212.000 m2, za izgradnju objekata za radne aktivnosti iz oblasti sekundarnih i tercijarnih delatnosti. Vlada Republike Srbije je zaključkom utvrdila sa je to projekat od značaja, te je utvrđena cena za parcele 993.669.292,60 din, za koliko će Novi Sad biti bogatiji ako se realizuje investicija japanskog giganta - naveo je gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević na zvaničnom Instagram nalogu.
(Foto: Africa Studio/shutterstock)
5. Eksploatacija zlata kod Žagubice

Na petom mestu naše liste našla se vest o ranom javnom uvidu u radnu verzije prostornog plana područja za eksploataciju zlata na istražnom prostoru Potaj čuka-Tisnica koji je objavilo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Plan, koji je izradio Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije, naručila je firma Avala Resources doo Beograd, koja posluje u sastavu kanadske kompanije Dundee Precious Metals iz Toronta.

Ležišta zlata budućeg rudnika "Potaj čuka-Tisnica" nalaze se u jugoistočnom delu opštine Žagubica, a istražni prostor obuhvata i jugozapadni deo opštine Majdanpek, navodi se u planu.

Konkretno, prostorni plan obuhvata delove žagubičke katastarske opštine Laznica selo, Laznica Selište i Žagubica, a u Majdanpeku Jasikovo i Leskovo). Ukupna površina obuhvaćena planom iznosi oko 292 km2.

Eksploatacija ležišta će trajati sedam godina. Predviđeno je da se ruda zlata eksploatiše putem površinskih kopova, a prerada oksidne rude, radi dobijanja zlata vršiće se metodom luženja.
(Foto: ElevenEs)
6. Gigafabrika litijumskih baterija u Evropi

Kompanije ElevenEs i EIT InnoEnergy najavili su strateško partnerstvo za izgradnju prve velike fabrike LFP litijum-jonskih baterija u Evropi. Kao lokacija izgradnju fabrike predviđena je Subotica, a iz kompanije najavljuju posao za do 2.000 radnika.

Ova vest privukla je veliku pažnju čitaoca našeg portala, a tada je najavljeno i da će pilot proizvodnja krenuti 2023. godine.


- Gradnja postrojenja počeće krajem 2022. godine, a buduća fabrika prostiraće se na 160.000 m2. Ideja da otvaranjem fabrike "probudimo" još 10-15 firmi koje mogu da budu naši potencijalni dobavljači, kao i da pomognemo domaće firme koje bi mogle da sklapaju baterije. Mi imamo jaku industriju koja to može, samo još ne znaju da mogu. Biće zaposleno 2.000 radnika u fabrici, ali indirektno očekujemo da bar 10.000 ljudi ima koristi, što direktne, što indirektne - rekao je Nemanja Mikać, direktor kompanije ElevenEs.

Inače, ElevenEs, razvojni industrijski projekat multinacionalne kompanije Al Pack Group, koja je specijalizovana u preradi aluminijuma i posluje na tržištu ambalaže 25 godina, razvio je sopstvenu tehnologiju za proizvodnju litijum-gvožđe-fosfatnih baterija koje su održivije i efikasnije.

Kompanija se od oktobra 2019. bavi istraživanjem i razvojem LFP litijum-jonskih baterija i tokom protekle godine otvorila je istraživačko-razvojni centar u Subotici gde zapošljava domaće inženjere i stručnjake.
(Foto: Ministarstvo za inovacije i tehnološki razvoj)
7. Srpsko-kineski industrijski park u Borči

Ovaj projekat dugo je najavljivan a tokom protekle godine dobio je i svoje obrise tako da se sa nestrpljenjem očekuje eventualni počekat gradnje.

Tokom februara meseca Kabinet minstra bez portfelja zadužen za inovacije i tehnološki razvoj raspisao je tender za savetnika za podršku realizaciji projekta. Tenderom je predviđeno da budući savetnik pruži uslugu u realizaciji plana i učestvuje u izgradnji strategije.

Nedugo pošto je objavljen ovaj tender u februaru, već početkom marta raspisan je novi tender za izradu prostornog plana. Konačno, polovinom godine javnost je imala uvid u elaborat prostornog plana.

Prema elaboratu, Srpsko-kineski industrijski park gradiće se u severozapadnom delu Beograda na površini od 483,5 hektara i biće podeljen na tri zone: Internacionalni komercijalni centar, Industrijski park i High-tech park. Celo područje predviđeno je kao građevinsko gde će se graditi naučni centri, komercijalni sadržaji, stambeno-poslovni kompleksi.
(Foto: North Engineering/Urbanistički projekat, screenshot)
8. Zapošljavanje u fabrici Toyo Tires, u Inđiji

Već pomenuta činjenica da čitaoci eKapije sa pažnjom prate kretanja u oblasti industrije ilustruje i to što se na osmom mestu naše liste našla vest o početku prijema radnika u novi pogon fabrike Toyo Tires u Inđiji.

Za prijem radnika angažovana je agencija Manpower, a i otovorena je posebna kancelarija u tržnom centru Vegas.
9. Bizerba u Valjevu

Na devetom mestu našla se vest o otvaranju proizvodnog pogona kompanije Bizerba u Valjevu, svetski poznatog proizvođača vaga i mernih oprema.

Ta infomracija je potvrđena na sednici Gradskog veća Valjeva, pa je najavljeno da će nova fabrika nemačkog investitora, vredna 33 mil EUR, koja će u početku imati 305 zaposlenih na neodređeno vreme, biti smeštena u novoj Privrednoj zoni u prigradskom naselju Gorić.
(Foto: Pixabay.com/Pashminu Mansukhani)

10. Yanfeng u Kragujevcu

Na kraju, na desetom mestu naše liste našla se vest o otvaranju fabrike Yanfeng u Kragujevcu. I u ovom slučaju nekako se potvrđuje da je februar mesec najave velikih investicija. Tako je početkom meseca najavljena informacija da kompanija priprema otvaranje novog pogona za proizvodnju bezbednosnih sistema za aumobile, sa fokusom na vazdušne jastuke.

U avgustu mesecu završena je izgradnja fabrike, a kako je tada najavljeno, proces proizvodnje bi trebalo da krene tokom ove godine i u planu je otvaranje 500 novih radnih mesta.


Predstavili smo vam 10 investicija koje su privukle najviše pažnje naših čitalaca kada je reč o industriji. Svakako pogledajte kompletnu listu OVDE.

Pozivamo vas da vidite i koje su to investicije obeležile 2021. godinu iz oblasti SPORTA, TELEKOMUNIKACIJA I IT-a, TURIZMA, EKOLOGIJE, KOMUNALNE INFRASTRUKTURE I ENERGETIKE, ZDRAVSTVA, POLJOPRIVREDE I PREHRAMBENE INDUSTRIJE.
Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.