Koliko su humani menadžeri Srbije ?

U osnovi filantropije je želja da se pomogne drugim ljudima bez očekivanja lične koristi,, a pri tome i individualna i korporativna filantropija imaju širok društveni značaj. Osim direktnog uticaja na poboljšanje kvaliteta života ljudi, ona ima uticaj i na razvoj sistema moralnih vrednosti, utiče na razvijanje svesti o pripadništvu zajednici i povezanosti sa okruženjem. Koliko je društvena odgovornost zastupljena među srpskim kompanijama i menadžerima - bilo je reči na forumu Srpske asocijacije menadžera. Među “najglasnijima” u ukazivanju na pitanja odgovornosti prema zajednici, kao i u konkretnim akcijama je, bez sumnje, kompanija B92, koja je pokrenula niz humanitarnih projekata - Hrana za sve, izgradnja sigurnih kuća, kupovina pokretnih mamografa, akcija davanja krvi. Zato je o korporativnoj filantropiji, dobročinstvu i humanosti na pomenutom forumu govorio Veran Matić, direktor B92.

Podatak da u Srbiji više od pola miliona ljudi gladuje i da je osnovno ljudsko pravo - pravo na život - ugroženo nemaštinom, pokrenuo je ljude iz Fonda B92 da kreiraju humanitarni projekat "Hrana za sve" kao potrebu da se hitno pomogne gotovo 10% populacije Srbije, koja gladuje.

Veran Matić je napomenuo da su do sada u ovoj akciji sakupili hranu u vrednosti 1 mil EUR, ali da je to samo početak, jer Fond B92 planira da se kontinuirano bavi ovim pitanjem.

- "Hrana za sve" inicira prikupljanje hrane, pomaže otvaranje novih narodnih kuhinja, a osim toga, akcijom utiče na uspostavljanje institucionalnih, sistemskih okvira za poboljšanje položaja ljudi koji samostalno sebi ne mogu da obezbede uslove za normalan život. Planiramo i da rešimo problem nezaposlenih kroz oblike samozapošljavanja – naveo je Matić .

(Veran Matić)

Kako je naglasio, narodne kuhinje jesu prva pomoć, ali je značajnije da se najsiromašnijima omogući da nađu posao i da od tog posla hrane svoje porodice.

- Ovih dana čitao sam da ima poljoprivrednika kojima se više isplati da 50 hektara jabuka ostave na stablima, nego da angažuju radnu snagu za branje, jer je cena izuzetno niska, a plasman neizvestan. Naša ideja je da ljudima koji su na birou za zapošljavanje obezbedimo finasiranje za radove u poljoprivredi a kasnije i da im omogućimo da tu robu plasiraju. Jednim delom - da ti proizvodi završe i u narodnim kuhinjama.

Sve ove humanitarne akcije naišle su na odobrenje države u deklarativnom smislu, dok je konkretna pomoć u vezi sa poreskom politikom izostala.

Veran Matić je napomenuo da je poreska politika za investitore i dobrotvore ista i da se sa novcem kojim je plaćen porez za dosadašnju izgradnju sigurnih kuća mogla napraviti još jedna .

- Sve kompanije koje doniraju hranu plaćaće porez na plasiranu robu, transport, propratne troškove. B92 kada promoviše dobrotvorne akcije, plaća porez kao da su taj termin iznajmili za komercijalne reklame.

Država kao izgovor za ovakvu poresku politiku ima moguće zloupotrebe i utaje poreza, ali, kako je napomenuo Matić, to bi se moglo rešiti jasnim pravilima, standardima i strogom kontrolom.

Postavlja se pitanje da li privrednici učestvuju u dobrotvornim akcijama samo zbog medijske pažnje i da li bi i anonimno pomagali?

Promocijom i velikom reklamom dobrotvornih akcija, kako je objasnio Veran Matić, B92 želi da stvori sistem zaraze i da pokrene i one privrednike koji nikada nisu učestvovali u sličnim akcijama.

Kako je naveo, promovisanje akcija je način da se javnost pobudi da razmišlja o tom problemu i da tako gradi kultura doniranja.

(Ljubiša Jovanović)

Ljubiša Jovanović, direktor BD Agro, govorio je o tome kako bi trebalo da se ponaša menadžer, koji je društveno odgovoran prema svojim zaposlenima.

Kao direktor farme u Dobanovcima, jedne od najvećih i najmodernijih u Evropi, napomenu je da se njegova društvena odgovornost ogleda u tome što je svojim radnicima obezbedio elementarni radnički standard, posao u savremeno opremljenoj farmi, pomoć njihovim porodicama i veliko ulaganje u obrazovanje kadrova.

Kao vid humanitarnog delovanja pomenute su i dobrotvorne večere i balovi, gde zvanice uz određeni prilog u novcu pomažu neke akcije. O tome da nije sve u novcu govorio je Dejan Mišović, direktor Kolubara invest gradnje.

(Dejan Mišović)

- Ne meri se društvena odgovornost novcem. Kao direktor građevinske firme, koja upošljava oko 500 ljudi, mogu da kažem da moji zaposleni žele da pomognu ali nemaju para. Društvena odgovornost je kada ja pokrenem svoje zaposlene da svojim radom pomognu u nekoj akciji. Oni imaju volju da rade prekovremeno, ali odvajanje novca od plate nije dobar potez . Zato je najbolja akcija bila “Dajte krv” jer su se svi radnici odazvali. U ovoj zemlji se izgubio duh društveno korisnog rada . Mi treba da pokrenemo tu svest o kolektivnom radu za zajednicu koji se ne meri u novcu – naveo je on.

(Marina Švabić)

Da su mnoge kompanije i preduzeća prepoznala da korporativna društvena odgovornost odavno zaokuplja pažnju medija i javnosti uopšte, potrvdila je Marina Švabić, direktor V+O , koja se bavi odnosima sa javnošću.

Kako je rekla, njihovi klijenti vode računa o društveno odgovornom poslovanju (CSR-Corporate Social Responsability), a agencije za odnose sa javnošću imaju poseban segment koji pažnju upućuje CSR .