Svet gradi mnogo više nuklearki nego što ih zatvara - Treba li Srbija da ukine moratorijum na gradnju?
Komentari
(Foto: Petr Louzensky/shutterstock.com)
Nuklerke su projektovane da izdrže zemljotres, udar aviona, teroristički napad i njihova bezbednost se proverava, takozvanim, stres testovima. Pojačava se sigurnost i od nove tehnološke pretnje.
- Veliko je učešće informacionih tehnologija kod upravljanja elektranama i sada je to jedna od mogućih pretnji, pa se i tu predviđaju mere da sprečavaju bilo kakve događaje koji bi mogli da naruše sigurnost elektrana - kaže Miodrag Mesarović, generalni sekretar Srpskog komiteta u Svetskom savetu za energiju.
Od 440 nuklerki u svetu, 185 reaktora je na teritoriji Evrope. Posle nuklerne katastrofe u Fukušimi, Nemačka je od 17 nuklerki već zatvorila osam, u Italiji dve, a Austrija novi reaktor nije ni pustila u rad. I radioaktivni otpad je pretnja.
- Radioaktivni otpad je deo nuklearne tehnologije. To je veoma važna stvar i od svakog dolara proizvedene struje iz nuklerki odvaja se jedan deo za obradu i odlaganje radioaktivnih materijala. Sve nuklearno energetske zemlje imaju svoj program i one na tome vrlo intenzivno rade. Taj radioaktivni otpad itekako može dobro da se smesti, odloži, da ne smeta budućim generacijama - kaže Ilija Plećaš, predsednik Nadzornog odbora JP Nuklearni objekti Srbije.
Mnoge zemlje se ne odriču nuklerki jer su stabilan izvor struje. Mesarović kaže da moć nuklerne energije najbolje opisuje njegov privezak koji čuva već pola veka u kome je samo jedna originalna peleta nuklearnog goriva i na kom piše - Sadržaj energije u ovom malom elementu je dovoljan da snabdeva godinu dana jedno domaćinstvo.
- Svaki deseti kilovatsat u svetu se proizvodi iz njih. U Evropi nekad bilo svaki treći, sada otprilike svaki četvrti posle ovog da kažem buma sa obnovljivim izvorima i naravno grade se nove - naglašava Mesarović.
Najviše nuklerki gradi se u Aziji i to u Kini, a spremnih planova za nove reaktore ima i u Evropi, u Finskoj, Mađarskoj, Bugarskoj. U našoj zemlji gradnja nuklerki zabranjena je zakonom.
- Ja lično smatram da ga treba što pre ukinuti. Ne da bi Srbija gradila nuklearke jer to nema šanse, to je jako skupo u ovom trenutku. Ali, jednostavno, da bi se obučavao kadar. Mi nemamo više naučno-stručnog kadra iz oblasti nuklernih tehnologija - ističe Plećaš.
Stručnjaci iz te oblasti su nam neophodni, ne samo zbog činjenice da je Srbija samo na 50 do 400 kilometara udaljena od nuklearnih centrala već i zbog odlaganja radioaktivnog otpada i kontrole radioaktivnog zračenja.
Tagovi:
Srpski komitet Svetski savet za energiju
nuklearni objekti
nuklearke
nuklearne elektrane
Fukušima
Miodrag Mesarović
radioaktivni otpad
nuklearna tehnologija
odlaganje radioaktivnih materijala
Ilija Plećaš
nuklearna energija
nuklearno gorivo
nuklearne centrale
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.